Dačić: Nastaviti dijalog u Briselu "hladne glave"

On je, u intervjuu za "Glas Amerike" (VOA), podsetio da dugo nije bilo razgovora Beograda i Prištine na najvišem nivou, pošto prištinska vlast dugo nije bila konstituisana, ali je napomenuo da je za protekle tri godine ostvaren izuzetan napredak u odnosima, pri čemu Srbija nije promenila svoj principijelni stav kad je reč o statusu.

"Ali želimo da rešavamo ta osnovna životna pitanja. U tom smislu, mislim da prištinske vlasti ne vrednuju dovoljno napore koje je učinio Beograd", rekao je Dačić i podsetio da su Srbi na Kosovu učestvovali i na lokalnim i na parlamentarnim izborima, a predstavnici srpskog naroda su u sastavu kosovske vlade.

Prema njegovim rečima, ako želimo da uspe dijalog u Briselu, osnovna stvar jeste poverenje i politička volja.

On je naglasio da je Beograd zainteresovan za nastavak dijaloga, "baš zato što treba da se implementira ono što je za nas najvažnije, a to je Zajednica sprskih opština".

"Očekujemo da se pre svega smire strasti. Ovo je prvi sastanak pod vođstvom dva nova premijera, ali i visoke predstavnice EU Federike Mogerini, i jednostavno hladne glave treba nastaviti dalje razgovore", istakao je on.

Upitan da li smatra da bi o pitanju kombinata "Trepča" trebalo razgovarati u Briselu, Dačić je podsetio da su o tom pitanju započeti razgovori u Briselu, ali nikada nisu završeni niti su bili pokrenuti na ozbiljan način.

"To je pitanje imovine i dogovor je bio da se o tome raspravlja u nastavku dijaloga, tako da ta tema ne može da se zaobiđe, upravo zato što to nije političko pitanje. To je i ekonomsko pitanje", objasnio je on.

Dačić je naveo da je Srbija otplatila pola milijarde evra kosovskog duga od 2000. godine za 10-ak godina, zato što smatra Kosovo svojim delom.

"Ovo nije 19. vek pa da sve ono što je na našoj teritoriji treba da smatramo nacionalizovanim. Ovo je moderan svet, 21. vek, i o tim temama se mora razgovarati, i to bez bilo kakvih političkih pritisaka, već na jedan ekspertski način", ukazao je srpski šef diplomatije.

"To Srbija traži - ekonomske interese, odnosno šta je tu ono što je Srbija ulagala, šta je to što mislimo da je naš državni kapital pre svega", istakao je Dačić.

On je ukazao da su tu i druga pitanja, kao što je privatna imovina ili imovina Crkve, kulturno-istorijski spomenici i drugo, ali je napomenuo da te teme nisu ni aktualizovane, već ih je Priština aktualizovala time što je želela da proda određene kombinate bez saglasnosti Beograda.

Dačić je u intervjuu za VOA, takođe, izrazio zadovoljstvo razgovorima koje je juče imao u Stejt departmentu i rekao da će u Minhenu, gde se danas otvara Međunarodna bezbednosna konferencija, sa američkom delegacijom nastaviti razgovore započete u Vašingtonu.

Takođe je najavio da će krajem meseca ponovo boraviti u SAD gde će u svojstvu predsedavajućeg OEBS-a razgovarati u Savetu bezbednosti UN o odnosu UN i OEBS-a, a učestvovaće i u raspravi u Helsinškom odboru Kongresa, telu koje je zaduženo sa odnose SAD sa OEBS-om.

"Naši odnosi sa SAD su u poslednjim godinama veoma dinamični i, bez obzira što postoje razmimoilaženja kao na primer oko pitanja Kosova, mi se trudimo da imamo jedan izbalansirani pristup, odnosno da u onim stvarima oko kojih se slažemo ostvarimo napredak", rekao je on.

Govoreći o ukrajinskoj krizi kao o najvažnijem zadatku srpskog predsedavanja OEBS-om u ovom trenutku, Dačić je rekao da je svakog dana na vezi sa posmatračkim misijama te organizacije u Ukrajini.

On je naveo da je za subotu u Minhenu zakazao sastanak "trojke" sa šefovima diplomatija Nemačke i Švajcarske, te da će tom prilikom, zajedno sa funkcionerima OEBS-a, razmotriti situaciju u Ukrajini.

Dačić je rekao da će nastojati da sutra, takođe, razgovara sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim i ukrajinskim šefom diplomatije Pavlom Klimkinom.

"Želimo da dođe do deeskalacije sukoba, odnosno do primirja, i da se dijalogom pokušaju rešiti svi problemi", zaključio je Dačić.