Danas Međunarodni praznik rada
Devetnaesti vek bio je u duhu bezdušnog ekspolatisanja radnika koji nisu imali gotovo nikakva prava radeći za niske nadnice i po 18 sati dnevno. Međunarodni praznik rada, odnosno Prvi maj, predstavlja dan kada se obeležava sećanje na njih i na radnike koji su uložili veliki trud i žrtve kako bi poboljšali položaj radnika.
U Čikagu je u maju 1886. godine stotine hiljada američkih radnika zahtevalo da radni dan bude ograničen na osam sati, kako bi preostalih šesnaest mogli da iskoriste za san i privatan život.
Protesti su veoma brzo dostigli ogromne razmere, pa je veći deo proizvodnje u Čikagu bio u zastoju. Strah od klasnih sukoba rastao je dan za danom zajedno sa tenzijama, da bi kulminirao na Hejmarketu, trgu u Čigaku, eksplozijom bombe na radničkim demonstracijama 4. maja 1886. godine. Nepoznata osoba je bacila dinamit na policiju koja je pokušavala da zaustavi demonstracije i tom prilikom je poginulo najmanje četiri civila i sedam policajaca.
Nakon ovog incidenta uhapšeni su Avgust Spajs i Albert Parson, koji su kasnije i pogubljeni, iako protiv njih praktično nije bilo nikakvih dokaza sem činjenica da su zagovarali oružane borbe kao revolucionarne metode.
Na kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da Prvi maj treba da bude praznik svih zemalja i svih radnika, a događaj u Hejmarketu postao je simbol radničke solidarnosti i borbi za veća prava i bolje uslove rada.
Praznik rada je zvanični državni praznik u više od 80 zemalja.
