Danas su Blagovesti, dan kad je imenovan Isus
Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas praznik Blagovijesti koji spada u red Bogorodičnih praznika i u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom.
Ovaj hrišćanski praznik je pomen na događaj kada je Arhanđeo Gavrilo javio Prečistoj Devici Mariji da će roditi sina kojem će dati ime Isus.
Pola godine pošto se prvosvešteniku Zahariji projavio i rekao mu da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Sveti Jovan Krstitelj), Arhanđeo Gavrilo javio se Prečistoj Devici Mariji u Nazaretu.
"Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama", obratio se anđeo Mariji ovim rečima.
Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i nepokretan je.
Začuđenoj i uplašenoj Devici Mariji Arhanđeo je objasnio ovaj neobičan pozdrav.
"Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavijek i carstvu Njegovom neće biti kraja", rekao joj je tada.
Na Marijino pitanje kako će to biti kada ona ne zna za muža, Arhanđeo Gavrilo odgovara: "Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božji".
Blagovesti znače radosno saznanje, a na današnji dan je održavan vedri i živopisni narodni običaj koji se zove ranilo.
Ranilo bi počinjalo obično u ponoć, ili praskozorje devojačkom pesmom, a završavalo u opštem veselju i razdraganosti.
U zoru devojke nakupile suvadi i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru su se veselili momci i devojke, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. To je činjeno radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.
U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovoga dana bilo zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se verovalo da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci. U raznovrsnim verovanjima se zanimljivošću izdvaja ovo, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano neko blago.
Pogledajte i:
