Данас су Благовести, дан кад је именован Исус
Српска православна црква прославља данас празник Благовијести који спада у ред Богородичних празника и у црквеном календару је означен црвеним словом.
Овај хришћански празник је помен на догађај када је Арханђео Гаврило јавио Пречистој Девици Марији да ће родити сина којем ће дати име Исус.
Пола године пошто се првосвештенику Захарији пројавио и рекао му да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (Свети Јован Крститељ), Арханђео Гаврило јавио се Пречистој Девици Марији у Назарету.
"Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама", обратио се анђео Марији овим речима.
Благовести спадају у ред Богородичних празника, у црквеном календару је означен црвеним словом и непокретан је.
Зачуђеној и уплашеној Девици Марији Арханђео је објаснио овај необичан поздрав.
"Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики и назваће се Син Вишњега и даће му Господ Бог престо Давида, оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавијек и царству Његовом неће бити краја", рекао јој је тада.
На Маријино питање како ће то бити када она не зна за мужа, Арханђео Гаврило одговара: "Дух Свети доћи ће на тебе и сила Вишњега осениће те. Зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божји".
Благовести значе радосно сазнање, а на данашњи дан је одржаван ведри и живописни народни обичај који се зове ранило.
Ранило би почињало обично у поноћ, или праскозорје девојачком песмом, а завршавало у општем весељу и раздраганости.
У зору девојке накупиле сувади и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на неком брду или сеоском раскршћу. Уз ватру су се веселили момци и девојке, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. То је чињено ради здравља, али и да људе, како се веровало, не би те године уједале змије.
У народу Благовести важе и као дан који се светкује због змија, па је овога дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се овога дана буде из зимског сна сви гмизавци. У разноврсним веровањима се занимљивошћу издваја ово, углавном свуда познато, које казује да се ноћу уочи Благовести може видети да гори ватра на оним местима где се налази закопано неко благо.
Погледајте и:
