СПЦ и њени верници данас прослављају велики празник који претходи Божићу, Туциндан: На сто за вечеру се данас износи пет ствари, а једно је забрањено

Деца рано устају и припремљеним канапима, концима, шаловима, марамама или каишевима везују очеве за ноге, често их хватајући на спавању. Везани очеви тобоже се љуте и "грде" децу, али им убрзо деле поклоне како би их ослободили.

Као и на остале породичне празнике, домаћице данас припремају свечани ручак за окупљање породице. Поред породичне прославе, традиција укључује и помагање сиромашнима. Богатији су на овај дан често давали издашне поклоне, куповали нову одећу за децу и делили је.

Верници Српске православне цркве данас обележавају још један празник - Туциндан. На данашњи дан се коље и припрема печеница за Божић. Назван је Туциндан јер се тог дана животиња за печење прво тукла ушицама секире преко грудвице соли у платненој врећици стављеној на њено чело, па се онда тако ошамућена клала.

Овај обичај на Туциндан је остао из prethrišćanskih, многобожачких времена и повезан је са приношењем жртве, али га је православна црква прихватила и благословила. За печеницу која се некада називала “божњићара” обично се коље младо свињче или јагње, а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку.

Међутим, живина се у многим крајевима никако не сме наћи на божићној трпези због веровања да је она симбол “назадовања и растурања куће” јер “кључа и баца земљу иза себе”. Уколико се негде коље за супу, обавезно се одмах бацају глава и ноге. Печеница која се спрема за Божић доприноси срећи и благостању куће у којој се коље. Свињче или овца убијају се до поднева, док дан не напредује, а на месту где ће бити убијене претходно се положи слама.

Некада су се деца “која то заслуже” и кажњавала и тукла на Туциндан, али после тога не, јер би, по веровању, на месту ударца искочили чиреви. У неким местима северног Баната се одржао тај обичај, па родитељи симболично “туку” децу да би била послушна.

У појединим крајевима Србије на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, и глава куће мора седети окренута према истоку. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.

Извор: Телеграф