"Ручно смо избројали 100.000 људи" Како "Архив јавних скупова" са три члана долази до броја окупљених на протестима
Број учесника на протестима у Србији тема је о којој се у последње време често говори. Званичне процене Министарства унутрашњих послова разликују се од података организације Архив јавних скупова, на чије процене се позивају организатори окупљења и опозиција.
Различите слике и различите бројке доноси готово сваки велики протест у Србији. Са једне стране су званичне процене државних институција, док су са друге алтернативни подаци који често те исте бројке оспоравају.
Архив јавних скупова број људи на јавним скуповима одређује на основу доступних слика и видео снимака појединачним бројењем и уз помоћ бесплатног софтвера, чак и када је реч о скуповима од више десетина хиљада људи.
"Оно што је специфичност Архива јавних скупова је да ми велики део посла на одређивању процена броја присутних заснивамо на ручном обележавању људи. Много се сад говори, у последње време, баш око ових протеста који су били. Мистификује се некакав софтвер који служи за бројање људи, који сад као имају наводно и полиција и сад људи мисле да и ми имамо некакав специјалан софтвер. Користимо један помоћни софтвер који заправо долази из подручја микробиологије. Он служи за неке друге ствари, али смо ми открили на препоруку једне другарице да је он врло згодан јер има лепо решен графички интерфејс за уочљиво обележавање глава, плус што он броји уместо нас тако да ми не морамо да се концентришемо на бројање него можемо да се концентришемо на оно што је битно, то је препознавање тога што јесте људско биће, а шта није на снимку". каже за Euronews Србија Александар Губаш из Архива јавних скупова.
Тако је, на пример, Архив јавних скупова објавио да је на скупу на Славији 22. децембра било око 100.000 окупљених.
Губаш: Немамо људе који се баве статистиком, али то није ни потребно
Архив јавних скупова основан је пре годину и по дана и чине га само три члана. Ипак, кратак век постојања није спречио да две деценије касније преброје људе на скуповима из 1996. и 2000. године. Говорећи о стручним компетенцијама својих чланова, кажу, довољно је да знате да бројите.
"Троје нас је у тиму, не постоје људи који се баве статистиком и вероватноћом, али то није ни потребно. Све што је потребно да би радили овај посао је да умете да бројите. То је једина вештина која је потребна за то. Верујем да већина људи који ово гледају умеју да броје и за то не треба софтвер. Ја често кажем да ми већину протеста, заправо, које смо избројали, једини софтвер који смо користили је Паинт. Да у њему на фотографији обележите главе које сте избројали, да их не бих бројао поново и лупате рецке са стране на сваких сто људи. Не треба ништа сложеније од тога. Користимо овај софтвер, кад су велики скупови, да нам олакша бројање, да се не погубимо и деконцентришемо, али софтвер је потпуно мистификација у целој овој причи", објашњава Губаш.
Има и оних који сумњају у тачност и релевантност њихових података, нарочито због великих разлика у односу на процене Министарства унутрашњих послова.
"Ако неко хоће да каже да ми обмањујемо јавност, прво би морао то да докаже, да покаже да наше процене нису тачне. Волео бих да видимо тог мајчиног сина који ће то моћи да докаже. Министарство унутрашњих послова сигурно није објавило податке које су имали са терена, оперативне податке, него су лупили неку процену, одокативно, за политичке потребе, коју су вероватно изукли из рулета, као ајде колико ћемо да кажемо хиљада је било на Славији, нек толико буде. То је њихова једина методологија која стоји за овог броја који су они објавили. Али иначе, ја сам сасвим убеђен да они јако добро знају колико је било људи", каже Губаш.
С друге стране, за "Б92" су поручили да је једини софтвер за бројање који користи бесплатан програм за "хистопатолошке анализе, за дигиталну патологиију".
На крају, екипа "Курира" изразила је жељу да присуствује презентацији рада Архива јавних скупова и добила одговор да за тим нема потребе јер "свако уме да броји".
Док Архив јавних скупова ужива поверење опозиције, њихова методологија и ресурси остављају бројна питања. Уз три члана, бесплатан програм и ослањање на донације грађана преузимају на себе задатак бројања десетина хиљада људи на масовним скуповима.