Обичаји за Бадње вече које су неговали наши преци: Ораси на трпези имају јаку симболику, а верује се да ћете имати много новца ако поједете ову посластицу

Бадње вече је време када домаћинство оживљава традицију, а обичаји који се практикују тог дана доносе мир и просперитет.

На селу, сви простори у дому поспу сламом, док се у градовима слама простире само у соби где је постављена свечана трпеза.

Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела. 

Битно је да се овај празник проведе у свом домаћинству у кругу породице, са радошћу и љубављу. Према обичајима српског народа, на Бадњи дан и Бадње вече не иде се у госте. 6. јануар празнује се у породици.

Средишњи део собе заузима велики сто прекривен чистим белим столњаком. 

На столу се налази божићна свећа, а домаћица ставља четири румене јабуке на велику бакрену тепсију, преко којих полаже божићни колач. Домаћин посипа колач житом, кукурузом, ситним новцем, сувим шљивама и орасима, симболизујући жеље за берићетом и срећом у породици. Домаћица припрема и посну вечеру, а јеловник за Бадње вече обично је исти сваке године и готово никада се не мења. 

На столу су пржена риба, пасуљ пребранац или папула, црвени пиринач, пријесан кисео купус преливен уљем, резанци са орасима, као и туршија, рецељ, мед, ораси и компот од куваних сувих шљива и јабука.

У позадини стола седи деда или отац, који прекрсти трпезу орасима и баци их на четири стране собе у знак крста. Ораси се не уклањају током читавог празника. 

Након домаћина, чељад заузима места за столом, а домаћин пали воштаницу, која се пали и наредна три дана празника. Обичај је да сви за столом тада певају песму "Рождество".

У прошлим временима, на селу је домаћин рано ујутро одлазио у шуму да сече бадњак. 

Увече би га доносио кући, приносио огњишту и мазао медом. Жито се просипало по кући, а бадњак се полагао на огњиште. Домаћин би затим пољубио децу и укућане, честитао им празник, а ватра на огњишту би горила целу ноћ, док се напољу печеница окретала на ражњу. Велике ватре и пуцњеви из пиштоља најављивали су почетак божићних свечаности. Рано ујутро, домаћин и положајник су се први омрсили печеницом на дан Божића

Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су "као Божић и Бадњи дан".

Обичаји који се везују за Бадњи дан и Бадње вече:

- Мак ваља јести на Бадњи дан, јер се верује да ће донети много новца онима који га једу.

- Они који су се током године посвађали с неким, на Бадњи дан праштају и мире се и то је прави дух традиције.

- Не ваља на Божић човек да се опије, јер се сматра да ће бити пијан целе године.

- За бадње вече троше се ораси да се види каква нам је срећа, здравље, а када се изломе, бацају се по ћошковима собе, да квочка изведе много пилића, а ако се бацају цели ораси, онда ће јаја бити мућак. Бацају се на све стране, да се играју јагањци.

- После вечери на Бадње вече се сви целивају (љубе) да овце чувају јагањце.

- На Бадње вече жена удари руком мужа у слабину, а муж жену исто, да буде целе године кућа весела, да буде здрав домаћин-газда куће.

- На бадње вече ко први види прегорели бадњак, први ће да види теле када се отели крава.

- Од Бадње вечери вода од воћке, ставља се ујутру на сисама крава, да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа.

- Жар од бадњака се чува због беснила, а ујутру се и баница ставља у гламњу од бадњак и ставља се кад се некоме нешто надигне.

- Шумке од бадњака стављају се у оџак да одстоје и ставља се кад се некоме нешто дигне на руку или ногу.

Србија Данас