За ова веровања везана за Божић сигурно нисте знали: Ево како су наши преци знали какве их временске прилике чекају целе године

Данас је Бадњи дан. Верници Српске православне цркве широм света сутра ће прославити Божић, један од најрадоснијих хришћанских празника којим се слави рођење Исуса Христа. Овај празник пада у зиму, па се најчешће Божић везује са обилним снегом и падавинама.

Ипак, и овогодишњи Божић неће бити у складу са календаром када је временска прогноза у питању, с обзиром на то да се очекује натпросечно топло време. Биће променљиво облачно и ветровито, уз фенски ефекат јужног ветра. Максимална температура биће и изнад 15 степени.

Дакле, биће ово један од топлијих Божића, али неће бити најтоплији. Ако се вратимо у прошлост, видећемо да је је 7. јануара 2001. године температура у Београду достигла невероватних 21°Ц. За овгодишњи Божић прогнозира се у Београду до 16°Ц, али ће другог и трећег дана Божича локално температура у Подрињу, Колубарском округу и Мачви достићи и 20°Ц.

Народна веровања, настала у изостанку тих истих метеоролога и временских прогноза, а на основу црквених празника, кажу да то значи да ће нам година бити родна и успешна.

Уврежена су народна веровања да ће година бити родна ако на Божић пада снег. Слично веровање постоји ако 7. јануара пада киша. У том случају, родиће све оно што се окопа мотиком. Све друге временске прилике доносе супротну годину, али има и оних који сматрају да ће Васкрс бити бео односно да ће падати снег ако Божић буде зелен то јест без снежног покривача.

Овог Божића у већем делу Србије биће суво, али се током вечери на северу Србије очекује киша и то пре свег у Војводини.

Метеорологија је егзатна наука, а временска прогноза само је један њен део, који је нарочито битан за јавност, с обзиром на то да се људи свакодневно ослањају на прогнозу времена, као и многе друге делатности. На основу утемељеног народног веровања, у Србији се некада веома давно дуготрајна временска прогноза, како је данас називамо, правила на основу дана око великог празника Божића.

Идеја о таквом прогнозирању времена потиче из далеке прошлости и није утврђено одакле тачно потиче, али је чињеница да и данас широм Србије старији људи верују оваквом предвиђању временских прилика током наступајуће године, а неки од њих и бележе своја запажања о времену чиме заправо и исписују временску прогнозу.

Основ на ком почива ова старинска временска прогноза јесте веровање да 6 дана пре Божића и 6 дана после Божића представљају 12 месеци у години. На основу тога какво је време током тих дана такво ће бити и време током месеци у новој години.

Да би се периоди у месецу тачније одредили по питању временских прилика, потребно је помније пратити и промене времена током целог дана. Примера ради, првог јануара јутро је било магловито, али се око поднева у деловима земље разведрило, док је крајем дана поново било магловито и тмурно. То би значило да је први део јануара био облачан, тмуран и магловит, да би средином месеца требало очекивати више сунчаних интревала и крајем месеца поново облачно и хладније време, баш онакво какво је било првог јануара на крају дана.

Старији људи који су веровали у такву прогнозу су записивали какви су ти дани били и на основу белешки могли да износе предвиђања какви их месеци очекују.

Иначе, прошле године, мештане недалеко од Лесковца забринуло је севање муња и грмљавина око Божића и то усред зиме, кад им време није. Наука ипак каже да су грмљавински процеси иако у нашим пределима ретки у том делу године, ипак нису неуобичајени, као ни појава снега са грмљавином, а за сваку од ових појава наука, у овом случају метеорологија има детаљна објашењења.

Народна прогноза уз помоћ лука, Бадње вечери и Божића

На Бадње вече треба исећи главицу црног лука на 12 делова. У сваки од треба ставити мало соли и оставити поред прозора да преноћи. Најстарији члан породице, сутрадан, на Божић треба да разгледа љуске.

У оном делу где буде било водице, тај месец биће богат падавина.

Препорука је ипак да се ослањамо на науку, тако да уз помоћ егзатних и тачних математичких и физичиких једначина и метеоролошких модела дођемо до прецизних података и у овом случају до што тачније прогнозе. Чак и данас, поред свих ових моћних модела, и више је него тешко прогнозирати за неки дуги период, а најтачније и најпрецизније су краткорочне и средњорочне прогнозе, дакле од 3 до 7, највише до 10 дана. Атмосфера некада толико зна да се одликује бурним процесима, да је веома тешко прогнозирази и за дан унапред (појава локалних пљускова и олуја са грмљавином, магла или неке друге појаве).

Србија Данас/Телеграф