DANI STRAHA I SMRTI: Ovako je Beograd goreo kad su padale bombe! (VIDEO)
NATO bombardovanje je bilo četvrto i poslednje kampanjsko bombardovanje Beograda u 20. veku, posle austrougarskog granatiranja 1914-1915, nacističkog bombardovanja 1941. i savezničkog bombardovanja 1944. godine.
NATO je 24. marta 1999. u 20:45 časova započeo sa gađanjem vazdšnih napada na vojne ciljeve u SRJ, a oni su se kasnije proširili na privredne i civilne objekte. Procene štete nastale tokom bombardovanja se kreće od 30 do 100 milijardi dolara, a kada je reč o žrtvama, konačan broj i dalje zvanično saopšten. Srpske procene se krežu između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.
Napadi su prekinuti 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.
Tokom 78 dana rata, Beograđani svega nekoliko dana nisu čuli sirenu za vazdušnu opasnost. Iako su meta najviše bila prigradska naselja, gradsko jezgro se više puta nalazilo na udaru. Ceo Beograd je pretrpeo značajnu kolateralnu štetu, a najznačajniji ciljevi su bili zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, poslovni centar ''Ušće'', zgrada RTS-a, Kineske ambasade, saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova, Avalski toranj...
Posle bombardovanja mostova u Novom Sadu, rodio se strah da će beogradski mostovi isto proći, a sudeći prema informacijama koje su se posle rata pojavile u javnosti, to i jeste bio plan, koji nije realizovan zbog neslaganja među šefovima država. Navodno, trebalo je da u toku jedne noći tri sata i dvadeset minuta nakon ponoći svi beogradski mostovi budu porušeni.
Hitlerova lična osveta i ''Strašni sud''
Početak invazije na Jugoslaviju dogodio se 6. aprila 1941. kada je avijacija Nemačke bombardovala Beograd, što je bila odlluka koju je doneo Hitler lično. Operacija Beograda imala je tajni naziv ''Strašni sud''.
Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca (ukupno 484 aviona 6. i 7. aprila). Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.
Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.
U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je oko 2.000 ljudi, porušeno je 627 zgrada, veoma oštećeno 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada, uključujući deo zgrade Starog dvora. Jedna od najvećih katastrofa bilo je bombardovanje Narodne biblioteke u kojoj se čuvalo 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive vrednosti.
Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: ''Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.“