ДАНИ СТРАХА И СМРТИ: Овако је Београд горео кад су падале бомбе! (ВИДЕО)

НАТО је 24. марта 1999. у 20:45 часова започео са гађањем ваздшних напада на војне циљеве у СРЈ, а они су се касније проширили на привредне и цивилне објекте. Процене штете настале током бомбардовања се креће од 30 до 100 милијарди долара, а када је реч о жртвама, коначан број и даље званично саопштен. Српске процене се крежу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. 

Напади су прекинути 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.

Током 78 дана рата, Београђани свега неколико дана нису чули сирену за ваздушну опасност. Иако су мета највише била приградска насеља, градско језгро се више пута налазило на удару.  Цео Београд је претрпео значајну колатералну штету, а најзначајнији циљеви су били зграде Генералштаба и Министарства одбране, пословни центар ''Ушће'', зграда РТС-а, Кинеске амбасаде, савезног Министарства унутрашњих послова, Авалски торањ...

После бомбардовања мостова у Новом Саду, родио се страх да ће београдски мостови исто проћи, а судећи према информацијама које су се после рата појавиле у јавности, то и јесте био план, који није реализован због неслагања међу шефовима држава. Наводно, требало је да у току једне ноћи три сата и двадесет минута након поноћи сви београдски мостови буду порушени.

Хитлерова лична освета и ''Strašni суд''

Почетак инвазије на Југославију догодио се 6. априла 1941. када је авијација Немачке бомбардовала Београд, што је била odlluka коју је донео Хитлер лично. Операција Београда имала је тајни назив ''Strašni суд''. 

Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је око 2.000 људи, порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора.  Једна од највећих катастрофа било је бомбардовање Народне библиотеке у којој се чувало 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. 

Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: ''Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“