Ovo mesto u Beogradu je poslednja šansa za decu iz rasturenih porodica, hiljadu puta odbačenu
Njegovo detinjstvo je bilo pakao!
- Kad porastem, želim da budem dobar čovek - ovako govori Z., desetogodišnjak koji prolazi kroz PIT program (pojačan intenzivan tretman).
Sa 13 godina je izgubio majku i živeo je kod tetke sve dok zbog SIROMAŠTVA nije dospeo u ZVEČANSKU
Ove reči dečaka u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu možda i ne bi zvučale tako tužno i strašno u isti mah da ih ne izgovara dete koje je za tako malo godina prošlo mnogo strave i užasa. Rano detinjstvo za dečake u Zavodu bilo je pravi pakao: zlostavljanje i zanemarivanje, prosjačenje, maltretiranje kako fizičko tako i psihičko...
- Ovde je lepše nego gde sam živeo. Tamo ništa nisam imao - kaže dečak tužnim glasom, zamuckujući.
Kada je došao u ovu ustanovu, ovaj dečak nije znao ni da čita ni da piše.
- Naučio sam i da slušam - kaže bojažljivo.
KAKO JE KAD TE SVI NAPUSTE: Ovako izgleda život dece u Zvečanskoj
Slobodno vreme ovi mališani provode u igranju i druženju, ali i u učenju novih stvari.
Statistika
Centri za socijalni rad 2015. prijavili su 2.890 zanemarivane dece: 1.457 dečaka i 1.433 devojčice. Neki su bili i radno eksploatisani.
-Deca uglavnom dolaze iz rasturenih porodica. Učimo ih svemu, ali ovde prvi put u životu dobiju pažnju, ljubav i poverenje- rekao je Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine
Sklonjeni s ulice koja nije bezbedno mesto za decu, novu šansu za bolje sutra dobili su mnogi dečaci zahvaljujući PIT programu.
- Osnovne stvari koje se nekako podrazumevaju ova deca pre dolaska nisu znala. Oni ne znaju kako se koristi sapun ni čemu služi četkica za zube. Učimo ih kako da podese na česmi toplu ili hladnu vodu. Učimo ih da čitaju, pišu, računaju, kako da se ponašaju, lepo ih vaspitavamo i učimo ih da komuniciraju - objašnjava Milena Ralić, jedna od vaspitača u ovom centru.
PIT program napravljen je pre 12 godina za decu sa ulice, odnosno za onu decu koja su prošla sve ono što je sistem socijalne zaštite mogao da ponudi, od pojačanog nadzora, preko hraniteljskih porodica i smeštaja u domovima za nezbrinutu decu, i nigde se nisu zadržala. Posle svih tih programa kroz koje su prošli, mališani su ponovo završili na ulici.
- Ta deca uglavnom dolaze iz rasturenih porodica. Oni su hiljadu puta prevareni, odbačeni, bez pažnje i ljubavi. Pored svih aktivnosti koje su značajne za njih, oni ovde prvi put u životu dobiju pažnju, ljubav i poverenje - kaže Dragan Rolović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine.
PODGORIČKA MAJKA HRABROST: Najviše me boli dok gledam ćelavu ćerku u haljinici
Kako kaže, najteže je prvih deset dana, kada decu koja su svakodnevno bila izložena maltretiranju, sa povredama i ožiljcima, punu nepoverenja i trauma, treba opustiti i naučiti šta je dobro za njih, kako da kontrolišu bes i da počnu da veruju ljudima. Do sada je 226 dečaka prošlo kroz program, a 94 odsto se nije vratilo na ulicu. Smeštajni kapacitet je za 20 osoba i predviđen je za dečake do 14 godina u trajanju od devet meseci maksimalno. Od jeseni očekuje se proširivanja programa kako bi se pomoć pružila i devojčicama.
