Ово место у Београду је последња шанса за децу из растурених породица, хиљаду пута одбачену

- Кад порастем, желим да будем добар човек - овако говори З., десетогодишњак који пролази кроз ПИТ програм (појачан интензиван третман).

Са 13 година је изгубио мајку и живео је код тетке све док због СИРОМАШТВА није доспео у ЗВЕЧАНСКУ

Ове речи дечака  у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду можда и не би звучале тако тужно и страшно у исти мах да их не изговара дете које је за тако мало година прошло много страве и ужаса. Рано детињство за дечаке у Заводу било је прави пакао: злостављање и занемаривање, просјачење, малтретирање како физичко тако и психичко...

- Овде је лепше него где сам живео. Тамо ништа нисам имао - каже дечак тужним гласом, замуцкујући.

Када је дошао у ову установу, овај дечак није знао ни да чита ни да пише.

- Научио сам и да слушам - каже бојажљиво.

КАКО ЈЕ КАД ТЕ СВИ НАПУСТЕ: Овако изгледа живот деце у Звечанској

Слободно време ови малишани проводе у игрању и дружењу, али и у учењу нових ствари.

-Деца углавном долазе из растурених породица. Учимо их свему, али овде први пут у животу добију пажњу, љубав и поверење- рекао је Драган Роловић, директор Завода за васпитање деце и омладине

Склоњени с улице која није безбедно место за децу, нову шансу за боље сутра добили су многи дечаци захваљујући ПИТ програму.

- Основне ствари које се некако подразумевају ова деца пре доласка нису знала. Они не знају како се користи сапун ни чему служи четкица за зубе. Учимо их како да подесе на чесми топлу или хладну воду. Учимо их да читају, пишу, рачунају, како да се понашају, лепо их васпитавамо и учимо их да комуницирају - објашњава Милена Ралић, једна од васпитача у овом центру.

ДА БИ ОДРАСЛО ЈЕДНО ДЕТЕ, ПОТРЕБНО ЈЕ ЧИТАВО СЕЛО: Ова школа је то "село" за децу са посебним потребама (ФОТО)

ПИТ програм направљен је пре 12 година за децу са улице, односно за ону децу која су прошла све оно што је систем социјалне заштите могао да понуди, од појачаног надзора, преко хранитељских породица и смештаја у домовима за незбринуту децу, и нигде се нису задржала. После свих тих програма кроз које су прошли, малишани су поново завршили на улици.

- Та деца углавном долазе из растурених породица. Они су хиљаду пута преварени, одбачени, без пажње и љубави. Поред свих активности које су значајне за њих, они овде први пут у животу добију пажњу, љубав и поверење - каже Драган Роловић, директор Завода за васпитање деце и омладине.

ПОДГОРИЧКА МАЈКА ХРАБРОСТ: Највише ме боли док гледам ћелаву ћерку у хаљиници

Како каже, најтеже је првих десет дана, када децу која су свакодневно била изложена малтретирању, са повредама и ожиљцима, пуну неповерења и траума, треба опустити и научити шта је добро за њих, како да контролишу бес и да почну да верују људима. До сада је 226 дечака прошло кроз програм, а 94 одсто се није вратило на улицу. Смештајни капацитет је за 20 особа и предвиђен је за дечаке до 14 година у трајању од девет месеци максимално. Од јесени очекује се проширивања програма како би се помоћ пружила и девојчицама.