OVAKO IZGLEDA SIRIJSKI LENJINGRAD: Posle dve godine i nož džihadiste je bolji od gladi

Nedaleko od iračke granice, u istočnoj Siriji, nalazi se grad Deir ez-Zor koji predstavlja administrativno sedište istoimene sirijske guvernije. Prema poslednjem sirijskom popisu iz 2004. grad je imao preko 200 hiljada stanovnika.

Deir ez-Zor je najveći grad dominantno sunitske istočne Sirije. Nalazi se na strateški važnom mestu u dolini reke Eufrat. Kroz grad prolaze glavni putevi, koji povezuju severni Irak i istočnu Siriju. Taj položaj mu je dao tu tužnu sudbinu da bude ključno mesto okršaja u sirijskom građanskom ratu.

TERORISTI AL NUSRE SPREMAJU NAPAD NA ALEP? Poseduju teško naoružanje (FOTO)

Grad Deir ez-Zor je jedino mesto u celoj istočnoj Siriji koje kontroliše sirijska vojska (Kamišli i Hasaka su pod kurdskom kontrolom, a vladine snage su opkoljene u nekoliko vojnih baza). U prvim godinama rata, sirijska armija se sukobljavala uglavnom sa raznim sirijskim pobunjeničkim grupama čija je ideologija bila umerenija od one koju danas proklamuje i primenjuje Islamska država (IS).

Islamska država je u ovoj oblasti ojačala tokom 2014. godine. Sirijske vlasti su izgubile veći deo ruralne oblasti guvernije, ali su još uvek držali i drže Deir ez-Zor.

Zbog teške situacije u celoj zemlji sirijska vojska i njene vlasti nisu bile u stanju da prate događaje u ovom delu Sirije. Bili su zauzeti sukobom koji je besneo na zapadu i severu zemlje. IS je zato već 2014. u potpunosti porazio snage sirijske opozicije i primorao ih na potpuno povlačenje iz ove oblasti. Do juna iste godine imali su kontrolu nad gotovo celom guvernijom Dier ez-Zor.

NASUMIČNO GRANATIRALI PO SIRIJI: Džihadisti usmrtili čak 50 civila u Alepu!

Grad je ubrzo bio opkoljen "kalifatom", a sloboda kretanja je bila ograničena.

U početku IS nije bio u stanju da u potpunosti odseče grad od ostatka Sirije jer je vlada uspevala da snabdeva grad svim potrepštinama kroz transportnu rutu koja je prolazila kroz Palmiru i nepregledne prostore sirijske pustinje.

Grad je bio dobro branjen, jer je u njemu bila stacionirana jedna od najelitnijih jedinica sirijske vojske, 104. padobranska brigada sirijske republikanske garde. Na čelu ove brigade nalazio se Isam Zahredin, koji je postao legenda i sinonim odbrane grada.

KRVAVI RAMAZAN: Teroristi ubijaju po Alepu uprkos svetom muslimanskom prazniku (FOTO)

Glavna tačka otpora sirijske vojske u gradu postala je velika vazduhoplovna baza, koja je meta gotovo svakodnevnih napada džihadista. Čak ni uz korišćenje brojnih bombaša-samoubica i vozila natovarenih eksplozivom, vojne grupe džihadista nisu uspele da probiju ni pedalj baze i ovladaju njom.

Nesposobnost IS-a da osvoji ovu bitnu stratešku tačku je bila od ključnog značaja za opstanak vladinih snaga u gradu jer je tokom zadnjih godinu dana vojna vazduhoplovna baza postala jedini način za snabdevanje sirijskih vojnika i civila.

Padom Palmire u ruke džihadista, grad se našao pod potpunom opsadom i izolacijom. U istoj situaciji su se našle stotine hiljada civila zarobljenih između sukobljenih snaga IS-a i sirijske vojske.

Osim konstantne izloženosti artiljerijskim i vazdušnim napadima od strane džihadista, civili u gradu su suočeni i sa nedostatkom osnovnih životnih potrepština poput hrane, vode i lekova. U gradu je nekad radilo sedam državnih pekara koje su snabdevale četvrti pod kontrolom sirijske vlade. Lokalna administracija je snabdevala pekare brašnom iz vladinih magacina i gasom iz lokalnih rafinerija koje su još bile pod vladinom kontrolom.

UBIJEN AL-BAGDADI! Arapski mediji bruje o smrti lidera Islamske države (FOTO/VIDEO)

Međutim, napredovanjem džihadista, te rafinerije su izgubljene a samim tim i mogućnost snabdevanja grada gasom i gorivom.Trenutno u gradu rade tri privatne pekare, ali one ne olakšavaju situaciju za lokalno stanovništvo jer za razliku od državnih pekara nemaju subvencionisane cene. Dok jedna vekna hleba u državnim pekarama košta oko 40 sirijskih funti, u privatnim pekarama ona može iznositi i do 100 funti.

Zbog ove razlike u cenama potražnja za hlebom u državnim pekarama je ogromna i dovodi do stvaranja velikih redova ispred njih. Jedini način kojim se može doći i pomoći ovom opkoljenom gradu jeste vojna vazduhoplovna baza.

Sirijska vojska kontroliše isporuku namirnica za stanovnike Deir ez-Zora. Međutim zbog rata koji je sve intenzivniji, vlasti ne mogu da utiču na trgovce koji koriste tešku situaciju da bi se obogatili. Sve životne potrepštine pripadnici sirijske vojske daju trgovcima bliskim sirijskoj vladi, a oni ih potom prodaju žiteljima Deir ez Zora po mnogo većim cenama.

KREĆE KONAČNA BITKA ZA SIRIJU: Putin šalje kopnene trupe kako bi završio rat (VIDEO)

Još jedan problem jeste snabdevabnje strujom i vodom. Nakon što je IS osvojio naftno polje Al Tajem gde je ujedno proizvođena i električna energija, mnoge četvrti grada su se suočile sa potpunim gubitkom struje. IS je prekinuo dovod struje za ove četvrti u želji da izazove pobunu stanovništva ovog grada protiv sirijske vlade. Neka domaćinstva su počela da koriste privatne generatore kako bi nadomestili ovaj nedostatak, ali zbog njihove skupoće velika većina stanovništva je u potpunosti onemogućena da koristi bilo kakvu električnu energiju. 

ŽESTOKA OFANZIVA NA RAKU! Sirijska vojska nezaustavljivo napreduje! (FOTO/VIDEO)

Nedostatak struje je prouzrokovao nemogućnost funkcionisanja institucija u gradu. Snabdevanje vodom je loše jer pumpe za vodu sada funkcionišu samo uz pomoć generatora koji mogu raditi samo nekoliko sati dnevno zbog nedostatka goriva. Pored činjenice da je voda često nedostupna, upitan je i njen kvalitet. Imućnija domaćinstva kupuju od preprodavaca vodu za čak 2 hiljade sirijskih funti.   

Oni koji nisu u stanju da ovo priušte, uglavnom vodu uzimaju iz reke Eufrat za koju se smatra da je lošeg kvaliteta. U gradu je primetan nedostatak lekara i zdravstvenog osoblja. Većina njih je napustila grad, a danas funkcionišu samo dve klinike od nekadašnjih pet.

Situacija u gradu je kritična. Postoji i velika vojna bolnica, ali njene usluge su dostupne isključivo pripadnicima oružanih snaga sirijske vojske. Lekova u apotekama gotovo da i nema, što dodatno zabrinjava. Gradom i njegovom okolinom se šire zaraze. Ljudi sve više umiru od gladi, zaraza i posledica rata kojem se ne nazire kraj.

Uprkos nekoliko pokušaja međunarodne zajednice da pomogne žiteljima Deir ez-Zora, situacija se nije drastično promenila. Pokušaj Ujedinjenih nacija da tokom aprila snabdevaju stanovnike osnovnim životnim potrepštinama nije ostvario veće rezultate.