ОВАКО ИЗГЛЕДА СИРИЈСКИ ЛЕЊИНГРАД: После две године и нож џихадисте је бољи од глади

Недалеко од ирачке границе, у источној Сирији, налази се град Деир ез-Зор који представља административно седиште истоимене сиријске гуверније. Према последњем сиријском попису из 2004. град је имао преко 200 хиљада становника.

Деир ез-Зор је највећи град доминантно сунитске источне Сирије. Налази се на стратешки важном месту у долини реке Еуфрат. Кроз град пролазе главни путеви, који повезују северни Ирак и источну Сирију. Тај положај му је дао ту тужну судбину да буде кључно место окршаја у сиријском грађанском рату.

ТЕРОРИСТИ АЛ НУСРЕ СПРЕМАЈУ НАПАД НА АЛЕП? Поседују тешко наоружање (ФОТО)

Град Деир ез-Зор је једино место у целој источној Сирији које контролише сиријска војска (Камишли и Хасака су под курдском контролом, а владине снаге су опкољене у неколико војних база). У првим годинама рата, сиријска армија се сукобљавала углавном са разним сиријским побуњеничким групама чија је идеологија била умеренија од оне коју данас прокламује и примењује Исламска држава (ИС).

Исламска држава је у овој области ојачала током 2014. године. Сиријске власти су изгубиле већи део руралне области гуверније, али су још увек држали и држе Деир ез-Зор.

Због тешке ситуације у целој земљи сиријска војска и њене власти нису биле у стању да прате догађаје у овом делу Сирије. Били су заузети сукобом који је беснео на западу и северу земље. ИС је зато већ 2014. у потпуности поразио снаге сиријске опозиције и приморао их на потпуно повлачење из ове области. До јуна исте године имали су контролу над готово целом гувернијом Диер ез-Зор.

НАСУМИЧНО ГРАНАТИРАЛИ ПО СИРИЈИ: Џихадисти усмртили чак 50 цивила у Алепу!

Град је убрзо био опкољен "калифатом", а слобода кретања је била ограничена.

У почетку ИС није био у стању да у потпуности одсече град од остатка Сирије јер је влада успевала да снабдева град свим потрепштинама кроз транспортну руту која је пролазила кроз Палмиру и непрегледне просторе сиријске пустиње.

Град је био добро брањен, јер је у њему била стационирана једна од најелитнијих јединица сиријске војске, 104. падобранска бригада сиријске републиканске гарде. На челу ове бригаде налазио се Исам Захредин, који је постао легенда и синоним одбране града.

КРВАВИ РАМАЗАН: Терористи убијају по Алепу упркос светом муслиманском празнику (ФОТО)

Главна тачка отпора сиријске војске у граду постала је велика ваздухопловна база, која је мета готово свакодневних напада џихадиста. Чак ни уз коришћење бројних бомбаша-самоубица и возила натоварених експлозивом, војне групе џихадиста нису успеле да пробију ни педаљ базе и овладају њом.

Неспособност ИС-а да освоји ову битну стратешку тачку је била од кључног значаја за опстанак владиних снага у граду јер је током задњих годину дана војна ваздухопловна база постала једини начин за снабдевање сиријских војника и цивила.

Падом Палмире у руке џихадиста, град се нашао под потпуном опсадом и изолацијом. У истој ситуацији су се нашле стотине хиљада цивила заробљених између сукобљених снага ИС-а и сиријске војске.

Осим константне изложености артиљеријским и ваздушним нападима од стране џихадиста, цивили у граду су суочени и са недостатком основних животних потрепштина попут хране, воде и лекова. У граду је некад радило седам државних пекара које су снабдевале четврти под контролом сиријске владе. Локална администрација је снабдевала пекаре брашном из владиних магацина и гасом из локалних рафинерија које су још биле под владином контролом.

УБИЈЕН АЛ-БАГДАДИ! Арапски медији брује о смрти лидера Исламске државе (ФОТО/ВИДЕО)

Међутим, напредовањем џихадиста, те рафинерије су изгубљене а самим тим и могућност снабдевања града гасом и горивом.Тренутно у граду раде три приватне пекаре, али оне не олакшавају ситуацију за локално становништво јер за разлику од државних пекара немају субвенционисане цене. Док једна векна хлеба у државним пекарама кошта око 40 сиријских фунти, у приватним пекарама она може износити и до 100 фунти.

Због ове разлике у ценама потражња за хлебом у државним пекарама је огромна и доводи до стварања великих редова испред њих. Једини начин којим се може доћи и помоћи овом опкољеном граду јесте војна ваздухопловна база.

Сиријска војска контролише испоруку намирница за становнике Деир ез-Зора. Међутим због рата који је све интензивнији, власти не могу да утичу на трговце који користе тешку ситуацију да би се обогатили. Све животне потрепштине припадници сиријске војске дају трговцима блиским сиријској влади, а они их потом продају житељима Деир ез Зора по много већим ценама.

КРЕЋЕ КОНАЧНА БИТКА ЗА СИРИЈУ: Путин шаље копнене трупе како би завршио рат (ВИДЕО)

Још један проблем јесте снабдевабње струјом и водом. Након што је ИС освојио нафтно поље Ал Тајем где је уједно произвођена и електрична енергија, многе четврти града су се суочиле са потпуним губитком струје. ИС је прекинуо довод струје за ове четврти у жељи да изазове побуну становништва овог града против сиријске владе. Нека домаћинства су почела да користе приватне генераторе како би надоместили овај недостатак, али због њихове скупоће велика већина становништва је у потпуности онемогућена да користи било какву електричну енергију. 

ЖЕСТОКА ОФАНЗИВА НА РАКУ! Сиријска војска незаустављиво напредује! (ФОТО/ВИДЕО)

Недостатак струје је проузроковао немогућност функционисања институција у граду. Снабдевање водом је лоше јер пумпе за воду сада функционишу само уз помоћ генератора који могу радити само неколико сати дневно због недостатка горива. Поред чињенице да је вода често недоступна, упитан је и њен квалитет. Имућнија домаћинства купују од препродаваца воду за чак 2 хиљаде сиријских фунти.   

Они који нису у стању да ово приуште, углавном воду узимају из реке Еуфрат за коју се сматра да је лошег квалитета. У граду је приметан недостатак лекара и здравственог особља. Већина њих је напустила град, а данас функционишу само две клинике од некадашњих пет.

Ситуација у граду је критична. Постоји и велика војна болница, али њене услуге су доступне искључиво припадницима оружаних снага сиријске војске. Лекова у апотекама готово да и нема, што додатно забрињава. Градом и његовом околином се шире заразе. Људи све више умиру од глади, зараза и последица рата којем се не назире крај.

Упркос неколико покушаја међународне заједнице да помогне житељима Деир ез-Зора, ситуација се није драстично променила. Покушај Уједињених нација да током априла снабдевају становнике основним животним потрепштинама није остварио веће резултате.