DELITE KANCELARIJU? Znate za glasnog šaljivdžiju i ubice koncentracije?
Da li su tzv. otvorene, zajedničke kancelarije dobro rešenje? Da li su odvojene kancelarije nepotreban luksuz?
Hiljadu očiju
Kada radite u otvorenim, zajedničkim kancelarijama, to ima svoje prednosti i mane. Prednost osećaju pre svega poslodavci, jer tako štede prostor, pa samim tim smanjuju i troškove.
Takođe, zamisao je da je tako kontrola radnika bolja, jer radnik neće smeti da gleda zabranjene sadržaje na kompjuteru, da provodi vreme na društvenim mrežama i sl. Dakle, oči ostalih radnika, ali i menadžera su najbolja kontrola u ovim otvorenim, radnim prostorijama.
Nema privatnosti u ovakvim prostorijama, ali to je jedna strana priče. Druga strana je i to što nema mira i tišine. Smeh, razgovori kolega, kijanje, telefoniranje - sa svim ovim morate da naučite da se nosite, i da u isto vreme radite koncentrisano.
Jesu li giganti pogrešili?
U SAD su ovi tipovi kancelarija postali trend. Kako izveštava Vašington post, 70 odsto poslovnih prostorija nije podeljeno, ili je sasvim minimalno izdeljeno.
Ovaj trend su započeli upravi giganti - Gugl, iBej, Jahu. I Zakerberg, čuveni šef Fejsbuka je svojih 3.000 radnika smestio u ''najveći otvoreni radni sprat''.
I tako su radnici pred očima šefova. A šta je sa produktivnošću? Javlja se lažni osećaj da se produktivnost povećava.
Studija iz 2013. sprovedena u SAD kaže da se većina radnika u ovakvim prostorima žalila na ometanja koja su dovela do niske produktivnosti.
Preko pedeset posto ispitanih žalilo se na zvučna ometanja, a 30 odsto zaposlenih što nemaju vizuelnu privatnost.
A ni interakcija sa kolegama nije mnogo poboljšana, prema ovom istraživanju.
Nazdravlje!
I časopis Njujorker je u svojoj reviziji pisao da ovako uređen poslovni prostor može da ima negativne posledice po koncentraciju, kreativno razmišljanje, zadovoljstvo radnika. S druge strane, povećanje privatnosti može da dovede do boljih rezultata.
Vašington Post prenosi i iskustva jedne radnice u Njujorku, koja navodi da je po prelasku njene firme na ovaj model kancelarije, postala, kao i njene kolege, osetljivija na bolesti, naročito epidemije gripa, koje neretko opustoše kancelariju danima.
Ona navodi i da kolege nemaju puno obzira prema drugima kad se glasno šale, dobacuju svoje ideje drugima, pa da se jako teško izolovati i raditi uspešno.
Zato poslodavci treba da razmisle o načinima da unaprede ovakvu organizaciju: da se limitira interakcija koja ometa druge, da se ipak omogući neka izolacija stolova.
Rad od kuće, čak, u poslednje vreme, sve se više pominje kao dobar model za produktivnost.