DEŽURNI KRIVAC: Da li je Bregzit zaista pobeda Putinove spoljne politike?

O uticaju Moskve na referendum u Velikoj Britaniji ne može biti niti reči, te su izjave britanskog premijera Dejvida Kamerona o tome neutemeljene i nekorektne, ocenio je nakon Bregzita ruski predsednik Vladimir Putin.

On je uzdržano naveo da će posledice Bregzita neizbežno imati globalni karakter, kako pozitivan, tako i negativan, ali na Zapadu je stvoren utisak da je Putin iz nekog razloga ključno doprineo ishodu glasanja.

Ima li istine u ovim tvrdnjama?

- Pre glasanja u Velikoj Britaniji, a i posle, kao što sam već i govorio, mi se nikada nismo mešali, nikada nismo govorili o tome, niti smo delovali. Po mojem mišljenju, mi smo vrlo korektno i naravno vrlo pomno pratili što se događa, ali nismo uticali na taj proces niti smo pokušali da utičemo - rekao je Putin koji pritom dodaje:

OTPOR BREGZITU! Kameron: Za sada nećemo formalno tražiti istupanje iz EU (VIDEO)

"Izjave gospodina Kamerona pre referenduma u kojima je on naglašavao poziciju Rusije nisu utemeljene i nemaju osnove. Verujem da to nije bilo ništa drugo do manjkav pokušaj uticanja na javno mišljenje u vlastitoj zemlji. Kao što možemo videti čak ni to nije imalo željeni rezultat".

Prema rečima Putina, ishod referenduma o ostanku Velike Britanije u EU rezultat je nezadovoljstva građana odlukama o bezbednosnim pitanjima, jakih migracionih pritisaka, odbijanja daljeg subvencionisanja slabih evropskih ekonomija, odnosno "izdržavanja drugih država i čitavih nacija".

- Posledice će imati globalni karakter. Ponavljam, one su neizbežne, a imaće predznak plus i predznak minus. Tržišta koja su potonula u srednjem roku će se sigurno oporaviti. Hoće li prevladati plus ili minus pokazaće život i praksa - naveo je Putin.

BREGZIT RUŠI AMERIČKU MOĆ: SAD napokon gubi monopol nad Evropom (FOTO/VIDEO)

Kameron je prošlog meseca izjavio da bi "IS i Putin bili srećni" ukoliko Britanija izađe iz EU i time oslabi Evropu. Britanski premijer ponovio je potom u više prilika da bi Bregzit usrećio Rusiju i Putina lično.

Putin je nekoliko dana uoči britanskog referenduma prokomentarisao da ne razume zašto ga je Kameron uopšte raspisivao.

- Zašto je on pokrenuo taj proces glasanja? Zašto je to učinio? Da bi opet ucenio Evropu? Koja je svrha, ako je on protiv izlaska iz EU? Bregzit nije naš posao - kazao je tom prilikom Putin, dodajući da se nada da će britanski glasači biti "dobro informisani i da će razumeti posledice".

Odmah nakon referenduma bivši američki ambasador u Moskvi Majkl MekFaul izjavio je da je rezultat referenduma u Britaniji "pobeda Putinove spoljne politike". Osim toga, britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond ocenio je kako je Putin sada "presretan" zbog odluke o izlasku Britanije iz EU.

ŠAMAR BREGZITU: Škotska ima pravo VETA na odluku o izlasku iz Unije!

Sa druge strane, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odgovorio je na molbu medija da prokomentariše izjave zapadnih političara koji sugerišu da se Moskva obradovala Bregzitom.

- Nemam medicinsko obrazovanje, te stoga ne komentarišem medicinske slučajeve. To je unutrašnja stvar Britanaca - rekao je Lavrov.

BBC je takođe sugerisao ruski uticaj na referendum i imali su prilog u kojem tvrde da Rusi priželjkuju bivšeg gradonačelnika Londona Borisa Džonsona na mestu premijera jer je on lično pozvao na saradnju s Putinom u borbi protiv terorista Siriji, rekavši tom prilikom da "nije istina da je ono što je dobro za Putina automatski loše za Zapad".

Mnogo buke ni oko čega

Nema sumnje da odluka o izlasku Britanije iz EU ipak nije značajno ražalostila Moskvu, a takođe treba imati u vidu da doprinos Moskve takvom izboru Britanaca nije mogao biti značajan, ako ga je uopšte bilo. Ovde je pre svega reč o još jednom evropskom autogolu. Evropa je ta koja je podupirala svoje političke odluke u poslednje dve godine širenjem straha od Putina.

NA VIDOVDAN STIŽU MODERNE LETELICE: Putin nam isporučuje helikoptere

Tako je bilo u aprilu kada su građani Holandije na referendumu odbili ratifikaciju sporazuma o približavanju odnosa EU s Ukrajinom. Pre referenduma predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker upozorio je da bi eventualno referendumsko odbijanje Ukrajine otvorilo vrata kontinentalnoj krizi od čega bi profitirala samo Rusija. No, uprkos ovom upozorenju Holanđani su glatko odbili Ukrajinu i Junkera s uverljivih 61 posto.

Treba verovati da je upravo nekompetentnost i osionost birokratskog aparata u Briselu mnogo više nego Putin doprinela da Evropljani danas na EU gledaju kao na izvor svojih egzistencijalnih problema koji leže u biti narodnog nezadovoljstva. U pravu je izgleda bio luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn kada je pre dva i po meseca rekao da bi nekoliko referenduma moglo srušiti EU.

Kada je 2010. u jeku izborne kampanje David Kameron obećao Britancima referendum o ostanku u EU, učinio je to za potrebe dolaska konzervativaca na vlast, pridobivši na taj način evroskeptike čiji su glasovi u Britaniji već imali težinu, iako Rusija službeno nije bila pretnja. Isto obećanje je ponovio prošle godine i produžio sebi premijerski mandat.

NOĆNA MORA ZA VAŠINGTON! Šta su u Pekingu dogovorili Putin i Đinping! (FOTO)

Verovatno je da Kameron nije očekivao da bi posledice referenduma mogle biti ovakve, ali nepromišljeni potezi u politici oduvek su imali svoju cenu.

Svet se menja i te promene nisu kozmetičke, nego suštinske. Njihove posledice, kao što reče Putin, biće i pozitivne i negativne. Iako je danas sve više Evropljana koji bi da mogu verovatno pre glasali za Putina nego za svoje sunarodnike s izbornih lista, što užasava zapadni establišment, ali za to je najmanje odgovoran ruski predsednik.

On je danas taj koji diktira trendove svetske politike, pa se ne treba čuditi što izgleda da je baš njemu Bregzit pao u naručje poput zrele kruške, a Bregzita će uskoro biti još.