Digitalno detinjstvo

Slobodno vreme je vreme izvan profesionalnih, društvenih i porodičnih obaveza u kojima se dete  odmara, rekreira i razvija karakter. Smisao slobodnog vremena nije u oslobađanju od aktivnosti, već u slobodi bavljenja nečim po svojoj želji. Deca su se nekada igrala zajedno, svoje slobodno vreme provodila su na ulici ili u dvorištu. Bitna osobenost tih igara bila je da učesnik u igri nadmudri i pobedi brzim fizičkim ili misaonim reagovanjem, veštinom, spretnošću i duhovitošću.

Danas su mediji ušli u dečiji svet, Fejsbuk i mobilni telefon glavni su vid komunikacije, stari crtaći zamenjeni su novim, koji se sve manje gledaju, a kompjuterske igrice su postale najvažnija dečija igra. U tim igrama dete samo sedi po nekoliko sati za kompjuterom, samo se sa sobom igra pa je tako odstranjena socijalna, tj. društvena kolektivna uloga dečijih igara. Dete je upućeno na asocijalni način života sa svim što takav život znači i proizvodi.

Slobodno vreme je važno za zdravlje i fizički razvoj dece. To je prostor u kojem ona stiču dodatna znanja i naviku na permanentno obrazovanje, što će im u budućnosti omogućiti bolju kompetititvnost. Pod time se podrazumeva njihovo angažovanje u literarnim, dramskim, folklornim, novinarskim, muzičkim i likovnim sekcijama.

Deca poslednjih godina veliki deo svog vremena provode gledajući televiziju, igrajući igrice na kompjuteru i četujući putem interneta na raznim društvenim mrežama. Iako svi ovi mediji imaju i dobrih strana, prekomerno korišćenje istih utiče negativno na zdravlje, razvijanje mentalnih i fizičkih sposobnosti, kao i na socijalni status dece. Gledanje televizije ipak nije u potpunosti štetno, bitno je samo šta deca i tinejdžeri gledaju i koliko sati provedu ispred malih ekrana.

Preterano gledanje televizije i gledanje neprimerenih programa ima dosta negativnih uticaja na decu i najviše na adolescente. Upravo oni su među najvećim potrošačima onoga što televizija nudi. Neka nova istraživanja ukazuju da mnogo gledanja televizijskog programa može kod tinejdžera da razvije predispozicije i za depresiju.

Oni koji imaju problema sa stresom traže rešenje za svoje emocionalne probleme na mreži, posećujući čet sobe na dobro poznatim sajtovima gde mogu dobiti informacije od vršnjaka i sebi sličnih. Svoje probleme rešavaju pričajući o tome sa osobama koje ne poznaju i koje imaju isti problem kao i oni. Ponekad je mnogo lakše neke stvari podeliti sa osobama koje nisu fizički prisutne u tom momentu, pogotovo kod problema kojih se na neki način stidimo.

Više televizije, više kilograma!

Takođe, nema štetnije aktivnosti za taloženje naslaga od gledanja TV-a. Što deca više gledaju televiziju, veća je verovatnoća da će jesti grickalice između obroka i želeti nezdravu hranu koju oglašavaju reklame. Grickanje za vreme gledanja TV-a doprinosi stvaranju loših navika u ishrani. Deca lako podpadaju pod uticaj onoga što vide i čuju na TV-u. Istraživanja pokazuju da deca koja više gledaju televiziju, češće od roditelja traže razne proizvode sa reklama, kao što su slatkiši i grickalice.

Tinejdžeri ne odbacuju stare tehnologije sa pojavom novih. Oni samo komuniciraju više i češće. Za svaku situaciju oni biraju adekvatno sredstvo, bilo da je to slanje sms poruka na bučnoj žurci, Fejsbuk za kratak pozdrav, instant poruke za višestruke razgovore ili naprosto sastajanje sa prijateljima lice u lice.

Televizija i internet "drugari" dece

Druženje je važan deo obrazovanja deteta. Sa odrastanjem, značaj socijalne interakcije ne prestaje da postoji. Kao odrasle osobe deca će morati da znaju kako da upravljaju socijalnim aspektima svoje karijere. Često se desi da je ono što znate manje važno od onoga ko ste. Ponekad je važnije da se nekome dopadnete nego kakve su vam kvalifikacije. To je karakteristika svih društava sveta, od najnerazvijenijih do najnaprednijih.

Smatra se takođe da televizija osiromašuje osećaj zajedništva. Deca koja mnogo gledaju televiziju manje veruju drugim ljudima i retko učestvuju u organizovanim dečijim aktivnostima van kuće. Najkobniji kvalitet televizije je sklonost da čak i njene najkvalitetnije emisije podstiču mentalnu pasivnost, otupljuju maštovitost i guše aktivnu misao.

Iz navedenih podataka može se zaključiti da su televizija, internet, kompjuteri i igrice na njima mnogo uticale na razvijanje i detinjstvo jednog deteta. Retko sada možete videti decu koja se igraju žmurke, lastiša na ulici što su pre deset i više godina bile normalne stvari u odrastanju. Sada su sve to zamenili mediji koji su decu uvukli u kuće i zalepili ih za fotelje. To bitno utiče na njih, većinom u negativnom smislu. Nisu to više klinci koji jedva čekaju da dođu iz škole, ostave stvari i izjure napolje na igru.

Ovakve promene doneo je 21.vek, i razvoj tehnologije. Sociolozima, psiholozima, lekarima i roditeljima ostaje da nađu rešenje za ovaj problem i da pokušaju da decu nauče da odrastaju na normalan i zdrav način, da se druže, upoznaju ljude i njihove karaktere i steknu iskustvo kojim će da odrede i stvore svoje ciljeve.

Na osnovu izvršene ankete u OŠ "Isa Bajić" iz Kule, ustanovljeno je da jako mali procenat dece svoje slobodno vreme provodi napolju u igranju sa svojim vršnjacima. Veliki broj njih svakodnevno prati televizijski program i provodi sate na internetu, a mnogi od njih imaju i svoje mobilne telefone već u četvrtom razredu osnovne škole.