Dinarska štednja bolja od devizne

 Da su štediše shvatile da će više zaraditi od uloga u domaćoj valuti, potvrđuje i podatak Narodne banke Srbije da intenzivno raste štednja u dinarima i da je sada na nivou od 37,57 milijardi dinara ili trostruko više nego pre tri godine.

To je i dalje malo, u odnosu na deviznu, koja je premašila 940 milijardi dinara ili 8,7 milijardi evra. Retko ko se odlučuje da pretvara štednju iz deviza u dinare, ali novopečene štediše uglavnom polažu domaću valutu, pišu Novosti.

Naime, kamate na evrouloge, kojih je i najviše, sve su niže i niže i sada su, kod najvećih banaka u Srbiji, na nivou od 1,74 do 1,79 odsto za oročenja na 12 meseci, a na dinare sa istim periodom oročenja u proseku od sedam do osam odsto.

Tako da građanin koji položi ulog od 100.000 dinara za oko godinu dana dobija osam do deset hiljada više, a ako stavi na štednju 850 evra (oko 100.000 dinara), kada se oduzme porez, zaradiće oko 20 evra. Na ovo je ukazivala i Narodna banka Srbije, ali su građani ranijih godina bili skeptični prema domaćoj valuti, zbog visoke inflacije i nestabilnog kursa.

Namena štednje, prenose Novosti, zapravo bi trebalo da opredeli i valutu u kojoj će građani štedeti. Ako se štednja planira da bi se platile neke obaveze u dinarima, onda je logično štedeti u dinarima.

Iako većina ljudi kod nas još nema naviku da štedi u domaćoj valuti, njena prednost je što klijent nema troškove prebacivanja evra u dinare, ukoliko će kasnije taj ulog da koristi za dinarska plaćanja, kao i to što je dinarska štednja oslobođena poreza na prihod od kamate.

Suštinski, smanjenje kamata na depozite može da utiče na smanjenje stopa na kredite, ali ne u istom periodu, već tokom vremena, dugoročno gledano uzevši u obzir i makroekonomske elemente (kretanje NBS referentne stope, kursa, stope inflacije).