Динарска штедња боља од девизне

 Да су штедише схватиле да ће више зарадити од улога у домаћој валути, потврђује и податак Народне банке Србије да интензивно расте штедња у динарима и да је сада на нивоу од 37,57 милијарди динара или троструко више него пре три године.

То је и даље мало, у односу на девизну, која је премашила 940 милијарди динара или 8,7 милијарди евра. Ретко ко се одлучује да претвара штедњу из девиза у динаре, али новопечене штедише углавном полажу домаћу валуту, пишу Новости.

Наиме, камате на евроулоге, којих је и највише, све су ниже и ниже и сада су, код највећих банака у Србији, на нивоу од 1,74 до 1,79 одсто за орочења на 12 месеци, а на динаре са истим периодом орочења у просеку од седам до осам одсто.

Тако да грађанин који положи улог од 100.000 динара за око годину дана добија осам до десет хиљада више, а ако стави на штедњу 850 евра (око 100.000 динара), када се одузме порез, зарадиће око 20 евра. На ово је указивала и Народна банка Србије, али су грађани ранијих година били скептични према домаћој валути, због високе инфлације и нестабилног курса.

Намена штедње, преносе Новости, заправо би требало да определи и валуту у којој ће грађани штедети. Ако се штедња планира да би се платиле неке обавезе у динарима, онда је логично штедети у динарима.

Иако већина људи код нас још нема навику да штеди у домаћој валути, њена предност је што клијент нема трошкове пребацивања евра у динаре, уколико ће касније тај улог да користи за динарска плаћања, као и то што је динарска штедња ослобођена пореза на приход од камате.

Суштински, смањење камата на депозите може да утиче на смањење стопа на кредите, али не у истом периоду, већ током времена, дугорочно гледано узевши у обзир и макроекономске елементе (кретање НБС референтне стопе, курса, стопе инфлације).