DIPLOMA SAMO ZA ZID: Školuju se za nepostojeća radna mesta
Jedno od novijih istraživanja pokazalo je da za 139 zanimanja za koja se mladi školuju na državnim fakultetima u Srbiji, ne postoji ni šifra u zvaničnom šifrarniku zanimanja. Za pojedina zanimanja u Srbiji - oglasa za posao nema ni za lek.
Miroslava M. iz Vrdnika diplomirala je na smeru tradicionalne igre i pesme, a za to zanimanje na birou nema ni šifre, a kamoli ponuda i oglasa. No, ipak se nada da će diplomu iskoristiti:
- Pošto se vodim kao pedagog, ja ću moći da radim kao asistent za narodnu igru u vrtićima pa čak i školama koje su uvele narodnu igru kao izborni predmet, kaže ona za Srbijadanas.com.
A kada je u pitanju profesija sociologa, ona se traži za svega jedno radno mesto u celom Beogradu.
- Već tri godine pokušavam da nađem posao u struci. Za to vreme pozvao me je samo jedan poslodavac. Zaista su retki oglasi za posao za čije se obavljanje sociolozi traže. Sociolozi se ne imenuju u značajna društvena tela i komisije za nalaženje rešenja za brojne društvene probleme, priča Jasmina Đoković, kojoj master iz sociologije za sada služi za ukras.
Ni istoričari umetnosti nikad ne nađu oglas iz svoje struke. Na smeru istorije umetnosti se godišnje upiše 90 brucoša, a konkurencija, neočekivano, bude veća od tog broja.
Nevenka Šmakić koja je 2013. završila master na ovom smeru, potvrđuje da je gotovo nemoguće pronaći posao preko oglasa za njenu struku, jer je u pitanju zatvoren krug ljudi do kojeg treba doći.
- Za protekle dve godine ni na jednom sajtu koji se bavi oglasima za posao, nijedan oglas nisam našla gde traže istoričara umetnosti, kustosa ili slično. Tako sam i ja krenula da radim nešto drugo, navodi Nevenka.
Problem
Profesor Miroslav Kuka, u najnovijem projektu Redefinisanost strukture i Strategija razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, podseća da sadašnji šifarnik zanimanja potiče iz 1998. i da nije usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. zbog čega su zanimanja po bolonjskom procesu zapravo nepostojeća.
Porazno
- Ljudi bez bilo kakvih kvalifikacija na birou provedu 10 meseci manje od nastavnika sa višom školom.
- Profesor fizičke kulture prosečno na birou rada provede 2 godine i četiri meseca, i ovo zanimanje je prvo na listi onih koji se na evidenciji nezaposlenih najduže zadrže, kada su oni sa univerzitetskom diplomom u pitanju.
Praksa najbitnija!
Još jedna prepreka do posla jeste i to što većina poslodavaca traži praksu, koju tek diplomirani studenti nemaju. Po nekim istraživanjima, diploma je sve manje neophodan uslov za zaposlenje. Praksa se u domaćim kompanijama retko plaća, dok postoje programi koji vas mogu voditi na plaćene prakse "preko grane", pa i na atraktivne destinacije poput Dubaija.
