ДИПЛОМА САМО ЗА ЗИД: Школују се за непостојећа радна места
Једно од новијих истраживања показало је да за 139 занимања за која се млади школују на државним факултетима у Србији, не постоји ни шифра у званичном шифрарнику занимања. За поједина занимања у Србији - огласа за посао нема ни за лек.
Мирослава М. из Врдника дипломирала је на смеру традиционалне игре и песме, а за то занимање на бироу нема ни шифре, а камоли понуда и огласа. Но, ипак се нада да ће диплому искористити:
- Пошто се водим као педагог, ја ћу моћи да радим као асистент за народну игру у вртићима па чак и школама које су увеле народну игру као изборни предмет, каже она за Srbijadanas.com.
А када је у питању професија социолога, она се тражи за свега једно радно место у целом Београду.
- Већ три године покушавам да нађем посао у струци. За то време позвао ме је само један послодавац. Заиста су ретки огласи за посао за чије се обављање социолози траже. Социолози се не именују у значајна друштвена тела и комисије за налажење решења за бројне друштвене проблеме, прича Јасмина Ђоковић, којој мастер из социологије за сада служи за украс.
Ни историчари уметности никад не нађу оглас из своје струке. На смеру историје уметности се годишње упише 90 бруцоша, а конкуренција, неочекивано, буде већа од тог броја.
Невенка Шмакић која је 2013. завршила мастер на овом смеру, потврђује да је готово немогуће пронаћи посао преко огласа за њену струку, јер је у питању затворен круг људи до којег треба доћи.
- За протекле две године ни на једном сајту који се бави огласима за посао, ниједан оглас нисам нашла где траже историчара уметности, кустоса или слично. Тако сам и ја кренула да радим нешто друго, наводи Невенка.
Проблем
Професор Мирослав Кука, у најновијем пројекту Редефинисаност структуре и Стратегија развоја високог образовања у Србији, подсећа да садашњи шифарник занимања потиче из 1998. и да није усаглашен са Законом о високом образовању из 2005. због чега су занимања по болоњском процесу заправо непостојећа.
Поразно
- Људи без било каквих квалификација на бироу проведу 10 месеци мање од наставника са вишом школом.
- Професор физичке културе просечно на бироу рада проведе 2 године и четири месеца, и ово занимање је прво на листи оних који се на евиденцији незапослених најдуже задрже, када су они са универзитетском дипломом у питању.
Пракса најбитнија!
Још једна препрека до посла јесте и то што већина послодаваца тражи праксу, коју тек дипломирани студенти немају. По неким истраживањима, диплома је све мање неопходан услов за запослење. Пракса се у домаћим компанијама ретко плаћа, док постоје програми који вас могу водити на плаћене праксе "преко гране", па и на атрактивне дестинације попут Дубаија.
