Divlje deponije - jer bacamo smeće gde stignemo!
Procenjuje se da u Beogradu ima oko 300 divljih deponija, ali pre nego što iskritikujemo gradsku vlast, trebalo bi da znamo da su glavni krivci za stvaranje ovih ekoloških katastrofa upravo nesavesni građani, kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Često viđamo nagomilane kontejnere u prigradskim naseljima, dok u okolnim ulicama nema nijednog. Zbog toga što ljudi moraju da nose smeće i po nekoliko stotina metara, često se dešava da „naprave prečicu“ i bacaju na najbližu praznu parcelu. Vrlo brzo, od parcele nastaje divlja deponija. Pre nego što krenemo sa kritikama nadležnih službi, trebalo bi da budemo svesni da smo sami krivi za ovakve probleme, jer su za nedostatak kontejnera unutar naselja krivi sami građani, koji ne žele da se oni nalaze baš ispred njihove kuće.
„Gradska čistoća je postavila plastične kontejnere ispred komšijine kuće, ali njemu je smetalo, pa ih je sklonio malo dalje niz ulicu. Taj komšija se razbesneo, jer nije hteo da mu cela ulica baca smeće ispred kuće, pa je izgurao oba kontejnera na glavnu ulicu“, priča Slobodan Mitrović (60) iz Kaluđerice.
Podizanje svesti građana
U Sekretarijatu za zaštitu životne sredine kažu da problemi koji nastaju kao posledica stvaranja divljih deponija odražavaju se i na građane, te mnogi od njih ukazuju na ovaj problem. Činjenica je, međutim, da divlje deponije stvaraju upravo građani odlaganjem otpada na mestima koja nisu predviđena za to, te su tako nesavesni građani isključivo odgovorni za stvaranje divljih deponija. Stoga je neophodno postojanje svesti građana o posledicama ovakvih postupaka, kojima se ugrožava prvenstveno životna sredina, pa tako i zdravlje.
Komunalna inspekcija opštine i komunalna policija su nadležni za preduzimanje mera protiv nesavesnih građana, a Sekretarijat je sačinio lokalni plan upravljanja otpadom kojim se predviđa da se smeće skuplja na izvornim lokacijama, uz korišćenje podzemnih kontejnera za komunalni otpad.
Reciklaža
Predviđena je izgradnja po jednog reciklažnog centra na teritoriji svih gradskih opština, za odvojeno sakupljanje reciklabilnog i komunalnog otpada.
"Iz tog razloga Sekretarijat za zaštitu životne sredine izradio je u saradnji sa Urbanističkim zavodom „Analizu za definisanje lokacija za izgradnju reciklažnih centara – dvorišta u skladu sa Lokalnim planom upravljanja otpadom grada Beograda 2011-2020“ čija je implementacija u toku. Trenutno je i u izradi i plan postavljanja kontejnera za odvojeno prikupljanje reciklabilnog i komunalnog otpada iz domaćinstva čijom primenom će se sav reciklabilni otpad odvajati već na izvoru tj. u samim domaćinstvima. Usvajanje i početak primene plana se očekuje već u toku ove godine za pojedine opštine a u toku sledeće i za ostale“, rekli su nam iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Takođe, podstiče se i predaja i izdvajanje sekundarnih sirovina na samoj deponiji. Sam otkup reciklabila sprovodi JKP “Gradska čistoća“ po utvrđenom cenovniku.
Ko je nadležan?
Gradska čistoća je nadležna za 11 gradskih opština: Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, i Surčin. A za obavljanje ovih delatnosti na teritoriji ostalih šest gradskih opština nadležna su komunalna preduzeća koje su organizovale skupštine ovih opština: Grocka, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Lazarevac i Obrenovac.
Grad je izdvojio 15 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija, a čišćenje se vrši po prioritetima. Prva na listi je Palilula, deponija u Vuka Vrčevića i Velikom blatu, Zemun u Slobodana Bajića (industrijski put), Zvezdara u Nine Kirsanove, Stari grad u Mike Alasa i Dunavskoj, Rakovica na Miljakovačkim stazama kao i još preko 60 lokacija.
Deponija na krovu zgrade
Što se tiče pitanja o otpadu na krovu zgrade u ulici Osmana Đikića 25, kontaktirano je javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“, koje nas je obavestilo da nema saznanja kao ni pritužbe građana o otpadu na ovoj lokaciji. Saznali smo da Sekretarijat nema ovlašćenje za postupanje u ovakvim situacijama, s obzirom da su stanovi u stambenim zgradama u vlasništvu privatnih lica, a održavanje istih je u nadležnosti tih lica ili subjekta kojima je povereno održavanje.
Deponije na javnim i privatnim parcelama
Za saniranje deponija koje se stvaraju na javnim površinama, nadležno je Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“, dok su za uklanjanje deponija koje se stvaraju na privatnim parcelama odgovorni vlasnici tih parcela.
Problemi nastalih divljih deponija se rešavaju, ali da se ne bi stvarale nove deponije, potrebno je da podignemo građansku svest i da ih sami ne stvaramo.
