DOŽIVOTNA FUNKCIJA: Tadžikistan promenio Ustav da ne bi menjali predsednika

Parlament Tadžikistana podržao je promenu Ustava kako bi omogućio predsedniku Emomaliju Ramonu da bude na čelu države neograničen broj mandata.

Ramon na čelu od 1992. godine

Emomali Ramon (63) se nalazi na čelu Tadžikistana od 1992. godine, ubrzo nakon što je zemlja postala nezavisna od Sovjetskog Saveza, preneo je britanski dnevnik "Gardian".

Amandmane, koje je usvojio parlament, sada treba da potvrdi Ustavni sud, a potom i da budu odobreni na referendumu. Tadžikistan je prošle godine proglasio Ramona liderom nacije, što je osnažilo njegov kult ličnosti.

Jedan od predlagača izmena Ustava je naveo da prema sadašnjem Ustavu, jedna osoba može obavljati dužnosti predsednika dva mandata po sedam godina, ali da se to ne odnosi na lidera nacije.

Ramon je počeo sedmogodišnji mandat 2013. godine, a već je 2003. godine produžio ostanak na čelu države nakon tadašnjih ustavnih promena. Parlament je, takođe, podržao izmene Ustava, prema kojima budući kandidat za predsednika mora imati između 30 i 35 godina.

Analitičari navode da je to urađeno kako bi Ramonov sin Rustan Emomali, koji ima 27 godina i koji se nalazi na čelu Agencije za borbu protiv korupcije, mogao da se kandiduje za šefa države 2020. godine.

Poslanici u ovoj većinski muslimanskoj zemlji, takođe, su podržali zabranu postojanja poliričkih partija čije delovanje je verski zasnovano, što je imalo za cilj zabranu umerene opozicione Islamske renesansne partije Tadžikistana prošle godine, koja je proglašena teorističkom partijom.

Neki odlaze iz Tadžikistana i priključuju se IS

Tadžikistanska vlada bavi se i problemom odlaska više stotine državljana ove zemlje u Irak i Siriju gde se pridružuju pripadnicima ekstremističke organizcaije Islamska država (IS).

Tadžikistan je najsiromašnija od pet centralnih azijskih država, nastalih iz Sovjetskog Saveza, koja se graniči sa Avganistanom, Kinom, Uzbekistanom i Kirgistanom.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Tadžikistan je potresao petogodišnji građanski rat između provladinih snaga i snaga demoktarske koalicije regionalnih i islamskih frakcija, koji se završio 1997. godine i tokom koga je poginulo više od 100.000 ljudi.