BEOGRADSKA ŠKOLA KOJA POSTOJI DVA VEKA! Malo ljudi zna ko je njen osnivač! (FOTO)

Nadomak poslednje stanice autobusa 534 nalazi se škola u kojoj su se školovala dva predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Velibor Gligorić i Milan Đ. Milićević, kojim se Ripanjci najviše ponose. 

Prilaz školi jeste mali, ali veoma lepo uređen i uredan, sa klupicama i prostorom za dečiju igru. 

Direktor škole Zoran Mitrovski objašnjava da se još davne 1825. godina počelo sa organizovanim radom u ovoj školi, koji je naš poznati književnik, javni i kulturni radnik Milan Đ. Milićević, po kojem je jedno vreme ova škola i nosila ime, opisao na sledeći način: 

"Uz crkvu je trebala i škola, a Ripanjci skoče pa otvore i školu u jednoj opštinskoj kući blizu crkve. Za učitelja uzmu nekog Sremca koji za malo vremena nauči đake da poju u crkvi i da čitaju apostol".

Ipak, škola nije radila mnogo, zatvorena je u doba tzv. „Čarapićeve bune“ kada je tadašnji učitelj Berisavljević pod optužbom da je pisao neko buntovničko pismo, kažnjen na taj način što su mu odsekli obe ruke iznad šaka i vrh jezika. Niko nije smeo da pomene novo osnivanje škole sve do 1843.godine, kada je Milićevićev otac, Jovan Đak odlučio da je opet pokrene, što je uspeo već sledeće godine.

S obzirom da nije mogao dugo da bude učitelj zbog bolesti i starosti, drugi ljudi su se potrudili da se škola ne ugasi, a 1885. je izgrađena i nova škola.

Sadašnji direktor sa ponosom kaže da su tada učitelji u školi bili Stana i Dimitrije Gligorić koji su roditelji Velibora Gligorića, pravnika i književnog kritičara, profesora Filozofskog fakulteta, upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta i predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971.

Kako kaže Mitrovski, Velibor je posle Milana Đ. Milićevića bio drugi učenik njihove škole koji je predsedavao SANU-om, što za njih predstavlja veliki uspeh.

S obirom da je škola postojala i u vreme Prvog i Drugog svetskog rata interesovalo nas je da li je bila rušena?

Po rečima direktora, to nije desilo, ali škola nije na vreme krenula u jesen 1941. jer su je zauzeli Nemci. Nakon toga, tačnije 1943/1944 godine škola dobija naziv "Milan Đ. Milićević" i moralo je mnogo da se ulaže u nju zbog silnih oštećenja koje je pretrpela. Narednih godina broj đaka se povećavao, a velike priloge za održavanje škole, a kasnije i izgradnju nove na istoj lokaciji prikupljene su putem dobrovoljnih akcija učenika, nastavnika, roditelja i ostalih građana.

S obzirom da je zaista nesvakidašnje da jedna škola postoji skoro dva veka i da je preživela dva svetska rata, direktor je rekao da je u planu svečana priredba koju će đaci prirediti u Domu kulture gde će prisustvovati svi oni koji su vezani za školstvo i onima koji pomažu biće uručene zahvalnice. Nakon toga biće svečani ručak gde će svi moći da uživaju i proslave ovaj dan kako dolikuje.