БЕОГРАДСКА ШКОЛА КОЈА ПОСТОЈИ ДВА ВЕКА! Мало људи зна ко је њен оснивач! (ФОТО)

Надомак последње станице аутобуса 534 налази се школа у којој су се школовала два председника Српске академије наука и уметности (САНУ), Велибор Глигорић и Милан Ђ. Милићевић, којим се Рипањци највише поносе. 

Прилаз школи јесте мали, али веома лепо уређен и уредан, са клупицама и простором за дечију игру. 

Директор школе Зоран Митровски објашњава да се још давне 1825. година почело са организованим радом у овој школи, који је наш познати књижевник, јавни и културни радник Милан Ђ. Милићевић, по којем је једно време ова школа и носила име, описао на следећи начин: 

"Уз цркву је требала и школа, а Рипањци скоче па отворе и школу у једној општинској кући близу цркве. За учитеља узму неког Сремца који за мало времена научи ђаке да поју у цркви и да читају апостол".

Ипак, школа није радила много, затворена је у доба тзв. „Чарапићеве буне“ када је тадашњи учитељ Берисављевић под оптужбом да је писао неко бунтовничко писмо, кажњен на тај начин што су му одсекли обе руке изнад шака и врх језика. Нико није смео да помене ново оснивање школе све до 1843.године, када је Милићевићев отац, Јован Ђак одлучио да је опет покрене, што је успео већ следеће године.

С обзиром да није могао дуго да буде учитељ због болести и старости, други људи су се потрудили да се школа не угаси, а 1885. је изграђена и нова школа.

Садашњи директор са поносом каже да су тада учитељи у школи били Стана и Димитрије Глигорић који су родитељи Велибора Глигорића, правника и књижевног критичара, професора Филозофског факултета, управника Југословенског драмског позоришта и председника Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971.

Како каже Митровски, Велибор је после Милана Ђ. Милићевића био други ученик њихове школе који је председавао САНУ-ом, што за њих представља велики успех.

С обиром да је школа постојала и у време Првог и Другог светског рата интересовало нас је да ли је била рушена?

По речима директора, то није десило, али школа није на време кренула у јесен 1941. јер су је заузели Немци. Након тога, тачније 1943/1944 године школа добија назив "Милан Ђ. Милићевић" и морало је много да се улаже у њу због силних оштећења које је претрпела. Наредних година број ђака се повећавао, а велике прилоге за одржавање школе, а касније и изградњу нове на истој локацији прикупљене су путем добровољних акција ученика, наставника, родитеља и осталих грађана.

С обзиром да је заиста несвакидашње да једна школа постоји скоро два века и да је преживела два светска рата, директор је рекао да је у плану свечана приредба коју ће ђаци приредити у Дому културе где ће присуствовати сви они који су везани за школство и онима који помажу биће уручене захвалнице. Након тога биће свечани ручак где ће сви моћи да уживају и прославе овај дан како доликује.