Džek Trbosek - misterija koja traje više od jednog veka

Džek Trbosek je zverski ubio najmanje pet prostitutki u Vajtčepelu, siromašnom kvartu Londona, 1888. godine. Misterija koja okružuje identitet i motive ovog ubice (ili ubica) zaintrigirala je mnogobrojne istraživače i inspirisala brojne autore da napišu knjige o njemu.

Žrtve Džeka Trboseka bile su žene koje su se povremeno bavile prostitucijom i koje su "ordinirale" u jednom od najsiromašnijih krajeva Londona, u Vajtčepelu (Ist End). Sa izuzetkom poslednje, koja jedva da je imala 25 godina, sve ostale su bile žene u zrelim godinama.

Broj i priroda žrtava predstavljaju još i danas enigmu za istraživače: zašto je ubica odabrao prostitutke? Zašto se zaustavio posle petog ubistva? Zašto se baš poslednje ubistvo odigralo u takvim okolnostima?

Većina ubistava se dogodila na javnim ili polujavnim mestima, na pločnicima ili u dvorištima stambenih zgrada. To je stoga što se čin prostitucije u tadašnje vreme nije odvijao ni u hotelu ni u privatnom stanu, nego noću u dvorištu stambenih zgrada ili u privatnom prolazu između dve zgrade, obično u kakvom ćorsokaku.

Žrtve bi bile zaklane, verovatno straga; Trbosek bi potom otvarao abdomen žrtve izvlačeći odatle unutrašnje organe (creva, bubrege, matericu), nakon čega bi te iste organe ostavljao na leševima ili ih odnosio sa sobom. Preciznost kojom su žrtve bile rasporene, kao i činjenica da su se ubistva odigrala noću na neosvetljenim mestima, upućuje na zaključak da je ubica imao određeno hirurško znanje, ili da je, u najmanju ruku, bio dobrog opšteg obrazovanja koje mu je omogućavalo do dođe do knjiga o anatomiji.

Jedna od njegovih žrtava, Elizabet Strajd, bila je zaklana ali ne i rasporena: analitičari procenjuju da Džek Trbosek verovatno nije mogao da izvede svoju zamisao na vreme.

Poslednja žrtva, Meri Džejn Keli, nečim je očevidno zaslužila poseban tretman. To je, verovatno, stoga što je jedina ubijena na zatvorenom mestu (ubistvo se odigralo u njenom stanu). Njeni organi bili su razbacani svuda po stanu, a gotovo svi udovi bili su odvojeni od trupa.

"Zvanične" žrtve su: Meri En Nikols, Eni Čepman, Elizabet Strajd, Ketrin Edouz i Meri Keli. One za koje se pretpostavlja da su žrtve Džeka Trboseka su Alis Makenzi (zaklana u svojoj 40. godini, jula 1889), Fransis Kols (imala je 26 godina kada je pronađena prerezanog grkljana).

"Džek Trbosek" je nadimak koji je možda smislio jedan novinar ili, što je manje verovatno koji dolazi od samog Džeka. Nadimak, koji je ostao zapamćen u istoriji, vodi poreklo od pisma naslovljenog sa "Dragi šefe", koje je stiglo 27. septembra 1888. u redakciju Centralne novinske agencije, i koje je potpisano sa Džek Trbosek. Ne zna se da li je pismo bilo autentično; neki smatraju da predstavlja pokušaj da se pojača odjek koji je cela afera imala u javnosti.

Neki potvrđuju da nadimak uistinu dolazi od jednog novinara koji je, želeći da podgreje svoje članke, nadenuo ubici ovo ime. Pseudonim Džek Trbosek je, ipak, nastavio da živi u javnosti, jer je Skotland jard dao dozvolu za umnožavanje ovog pisma u svim novinama nadajući se da će neko možda prepoznati rukopis ubice.

U poređenju sa ostalim serijskim ubicama, Džek Trbosek je ostavio za sobom mali broj žrtava. Razloge njegove ozloglašenosti treba tražiti u drugim stvarima. U vreme kada se sve to dešava njegovi zločini nalaze put do javnosti kroz medije. Svirepost koju je ispoljavao na žrtvama bila je zastrašujuća: žrtve su bile zaklane, rasporene ili im je bila odsečena glava. Spretnost Džeka Trboseka takođe je doprinela da bude toliko poznat.

Više činilaca je omogućilo ubici da uđe u anale zločina i u kolektivno sećanje. Najznačajnije je ubičino korišćenje medija, što je za to vreme bila novina. Od nekoliko pisama poslatih u redakcije jedan broj njih se sa sigurnošću može pripisati ubici; ta su pisma proizvela efekat grudve snega koja je nedela ubice učinila aktuelnim u narednim mesecima. Znatiželja javnosti bila je uvećana više puta ponovljenim neuspesima Skotland jarda.

Jedan od činilaca je i misterija koja još i danas nastavlja da obavija ličnost Džeka: policija nikad nije otkrila identitet ubice, i vrlo je verovatno da joj nikada i nije dopao šaka. Spekulacije, koje traju još od prvog dana, nastavljaju da podgrevaju znatiželju.

Počev od dvostrukog ubistva od 30. septembra, policija je istražila mesta zločina u potrazi za eventualnim tragovima i svedocima. Oko tri sata izjutra jedan od inspektora, po imenu Alfred Long, otkriva grafit ispisan belom kredom na zidu, nedaleko od mesta gde je ubijena Katrin Edouz. Tekst glasi: "The Juwes are the men That Will not be Blamed for nothing" (Jevreji neće biti okrivljeni ni za šta). Da ne bi došlo do pobuđivanja antisemitskih osećanja, natpis je zabeležen i odmah obrisan.

U septembru 2014. godine desilo se možda najveće otkriće u ovom slučaju. Izvesni biznismen Rusel Edvards amaterski se bavio slučajem godinama i na njemu je lično angažovao i dr. Jarija Louhelajinena, svetski poznatog stručnjaka specijalizovanog u analizi genetskih dokaza s istorijskih mesta zločina.

Koristeći najsavremenije metode utvrđeno je da se DNK savršeno poklopio s jednim sumnjivcem, poljskim imigrantom pod imenom Aron Kosminski. Zbog ovog dokaza, mnogi kriminolozi ovaj slučaj smatraju rešenim jer nikad nije otkriven bolji dokaz koji bi otkrio ko je bio Džek Trbosek.

Odlomak iz Wikipedije