Џек Трбосек - мистерија која траје више од једног века

Џек Трбосек је зверски убио најмање пет проститутки у Вајтчепелу, сиромашном кварту Лондона, 1888. године. Мистерија која окружује идентитет и мотиве овог убице (или убица) заинтригирала је многобројне истраживаче и инспирисала бројне ауторе да напишу књиге о њему.

Жртве Џека Трбосека биле су жене које су се повремено бавиле проституцијом и које су "ординирале" у једном од најсиромашнијих крајева Лондона, у Вајтчепелу (Ист Енд). Са изузетком последње, која једва да је имала 25 година, све остале су биле жене у зрелим годинама.

Број и природа жртава представљају још и данас енигму за истраживаче: зашто је убица одабрао проститутке? Зашто се зауставио после петог убиства? Зашто се баш последње убиство одиграло у таквим околностима?

Већина убистава се догодила на јавним или полујавним местима, на плочницима или у двориштима стамбених зграда. То је стога што се чин проституције у тадашње време није одвијао ни у хотелу ни у приватном стану, него ноћу у дворишту стамбених зграда или у приватном пролазу између две зграде, обично у каквом ћорсокаку.

Жртве би биле заклане, вероватно страга; Трбосек би потом отварао абдомен жртве извлачећи одатле унутрашње органе (црева, бубреге, материцу), након чега би те исте органе остављао на лешевима или их односио са собом. Прецизност којом су жртве биле распорене, као и чињеница да су се убиства одиграла ноћу на неосветљеним местима, упућује на закључак да је убица имао одређено хируршко знање, или да је, у најмању руку, био доброг општег образовања које му је омогућавало до дође до књига о анатомији.

Једна од његових жртава, Елизабет Страјд, била је заклана али не и распорена: аналитичари процењују да Џек Трбосек вероватно није могао да изведе своју замисао на време.

Последња жртва, Мери Џејн Кели, нечим је очевидно заслужила посебан третман. То је, вероватно, стога што је једина убијена на затвореном месту (убиство се одиграло у њеном стану). Њени органи били су разбацани свуда по стану, а готово сви удови били су одвојени од трупа.

"Званичне" жртве су: Мери Ен Николс, Ени Чепман, Елизабет Страјд, Кетрин Едоуз и Мери Кели. Оне за које се претпоставља да су жртве Џека Трбосека су Алис Макензи (заклана у својој 40. години, јула 1889), Франсис Колс (имала је 26 година када је пронађена пререзаног гркљана).

"Џек Трбосек" је надимак који је можда смислио један новинар или, што је мање вероватно који долази од самог Џека. Надимак, који је остао запамћен у историји, води порекло од писма насловљеног са "Драги шефе", које је стигло 27. септембра 1888. у редакцију Централне новинске агенције, и које је потписано са Џек Трбосек. Не зна се да ли је писмо било аутентично; неки сматрају да представља покушај да се појача одјек који је цела афера имала у јавности.

Неки потврђују да надимак уистину долази од једног новинара који је, желећи да подгреје своје чланке, наденуо убици ово име. Псеудоним Џек Трбосек је, ипак, наставио да живи у јавности, јер је Скотланд јард дао дозволу за умножавање овог писма у свим новинама надајући се да ће неко можда препознати рукопис убице.

У поређењу са осталим серијским убицама, Џек Трбосек је оставио за собом мали број жртава. Разлоге његове озлоглашености треба тражити у другим стварима. У време када се све то дешава његови злочини налазе пут до јавности кроз медије. Свирепост коју је испољавао на жртвама била је застрашујућа: жртве су биле заклане, распорене или им је била одсечена глава. Спретност Џека Трбосека такође је допринела да буде толико познат.

Више чинилаца је омогућило убици да уђе у анале злочина и у колективно сећање. Најзначајније је убичино коришћење медија, што је за то време била новина. Од неколико писама послатих у редакције један број њих се са сигурношћу може приписати убици; та су писма произвела ефекат грудве снега која је недела убице учинила актуелним у наредним месецима. Знатижеља јавности била је увећана више пута поновљеним неуспесима Скотланд јарда.

Један од чинилаца је и мистерија која још и данас наставља да обавија личност Џека: полиција никад није открила идентитет убице, и врло је вероватно да јој никада и није допао шака. Спекулације, које трају још од првог дана, настављају да подгревају знатижељу.

Почев од двоструког убиства од 30. септембра, полиција је истражила места злочина у потрази за евентуалним траговима и сведоцима. Око три сата изјутра један од инспектора, по имену Алфред Лонг, открива графит исписан белом кредом на зиду, недалеко од места где је убијена Катрин Едоуз. Текст гласи: "The Juwes аре the мен That Will нот бе Бламед фор nothing" (Јевреји неће бити окривљени ни за шта). Да не би дошло до побуђивања антисемитских осећања, натпис је забележен и одмах обрисан.

У септембру 2014. године десило се можда највеће откриће у овом случају. Извесни бизнисмен Русел Едвардс аматерски се бавио случајем годинама и на њему је лично ангажовао и др. Јарија Лоухелајинена, светски познатог стручњака специјализованог у анализи генетских доказа с историјских места злочина.

Користећи најсавременије методе утврђено је да се ДНК савршено поклопио с једним сумњивцем, пољским имигрантом под именом Арон Космински. Због овог доказа, многи криминолози овај случај сматрају решеним јер никад није откривен бољи доказ који би открио ко је био Џек Трбосек.

Одломак из Wikipedije