ERDOGAN NAGOVESTIO: Iza vojnog puča u Turskoj stoji uticajni sveštenik Fetulah Gulen

Uticajni muslimanski sveštenik, Fetulah Gulen, mogao bi da stoji iza vojnog udara u Turskoj i pokušaja smene režima Redžepa Tajipa Erdogana, nagovestio je sinoć turski predsednik u svom obraćanju naciji.

- Državom se ne može rukovoditi iz Pensilvanije - rekao je Erdogan aludirajući na trenutno boravište Fetulaha Gulena koji već godinama živi u SAD.

Gulen je svojevremeno bio saveznik premijera Erdogana, ali je u međuvremenu postao njegov ogorčeni protivnik. Gulenov pokret bio je glavna podrška Stranci pravde i razvoja (AKP), koja ima islamističke korene, kada je prvi put došla na vlast 2002. godine. Oni su se udružili da bi smanjili uticaj nekada moćne turske vojske koja je od 1960. godine izvršila tri puča kao čuvar sekularne države.

Savez Gulen-Erdogan raspao se posle policijske operacije u decembru u kojoj je privedeno nekoliko desetina ključnih Erdoganovih poslovnih i političkih saveznika zbog optužbi za korupciju u građevinskim projektima, švercovanje zlata i nedozvoljenu trgovinu sa Iranom.

Erdogan je u više navrata optuživao "guleniste" u policiji i pravosuđu tvrdeći da stoje iza istrage o korupciji. Sud u Turskoj u decembru 2014. godine objavio je nalog za hapšenje Gulena, koji živi u egzilu u SAD od 1999. godine. Sveštenik je optužen da je predvodnik kriminalne grupe.

On je veliku popularnost Zapada stekao zbog pomirljivih tonova, osude terorizma i dobrih odnosa s predstavnicima drugih verskih zajednica.

Pročitajte OVDE kroz kakav pakao je prošla turska novinarka: pod prisilom je čitala vesti, dok su je pripadnici vojske držali na nišanu.

Ugledni američki magazine "Time" uvrstio ga je 2013. godine među 100 najuticajnijih intelektualaca na svetu.

Gulen je rođen je 1941. godine u selu Korucuk pored Erzuruma, a od malih nogu je bio uključen u versko obrazovanje, što je bilo i logično s obzirom na to da mu je otac bio imam, dok mu je majka držala časove Kurana u selu uprkos tadašnjoj zabrani veronauke.

Krajem sedamdesetih godina u Turskoj je počeo da osniva privatne obrazovne institucije. Kada je vojska 1980. godine izvela novi vojni udar s ciljem da zaštiti sekularne tekovine Kemala Ataturka, Gulen je pozdravio taj vojni udar izveden od iste one vojske koja je njega samog hapsila devet godina ranije.

Pročitajte OVDE šta je o nemirima u Turskoj rekao amasador Srbije u Ankari.

Nesmetano je radio sve do 1995. godine kada na vlast došla islamistička partija predvođena Necmetinom Erbakanom, koji se zalagao da žene u javnosti nose marame.

Ubrzo su usledili novi vojni udari, pa je Gulen 1999. godine napustio Tursku i otišao u SAD. Godinu dana posle odlaska u Ameriku, Turska je podigla optužnicu protiv njega za podrivanje ustavnog poretka, ali je dolaskom na vlast Erdoganove stranke AKP Gulen oslobođen svih optužbi.

Škole u njegovom vlasništvu u Turskoj smatraju se za najbolje. Učenici već od prvog razreda uče engleski jezik uporedo s turskim, dok sam Gulen smatra da studiranje prirodnih nauka poput matematike, fizike i hemije predstavlja služenje Bogu.

Pročitajte OVDE kako je Erdogan pozvao narod da ostane na ulicama - moguć novi pokušaj državnog udara.

Veruje se da pokret do danas broji tri miliona pristalica u Turskoj, Americi ali i u ostatku sveta. Gulenova zamisao je bila da masovnim obrazovanjem anadolijske niže i srednje klase, prožetim moralnim vrednostima islama formira novu tursku elitu koja će iskoreniti kemalistički laicizam iz turskog društva i državnih institucija i zameniti ga islamskim vrednostima.