Evo kako da postanete ruski špijun (ili ne)
Moderna Obaveštajna služba je nasledila nekadašnji KGB (Komitet Gosudarstvene Bezopasnosti), zadužen da sakuplja neophodne obaveštajne podatke. Još jedan izdanak KGB je Federalna služba bezbednosti (zloglasni FSB), koji takođe sprovodi misije u bivšim republikama SSSR-a.
"Ruska obaveštajna služba želi da popuni svoje redove talentovanim, obrazovanim, fizički sposobnim i spremnim mladim patriotama , koji tečno govore strane jezike", navodi se na sajtu Službe.
Onaj ko želi da se pridruži ruskoj Obaveštajnoj službi mora da prođe dugu i napornu selekciju.
Čak i ako neko ispunjava sve uslove i ako sakupi svu dokumentaciju, nije sigurno da će taj kandidat dobiti pravu ponudu za posao.
"Dobro pazimo na one koji se sami prijave", priča bivši špijun Mihail Ljubimov.
Prema njegovim rečima, mnogo bolji odabir kandidata je kada članovi službe priđu potencijalnim agentima.
Njegov kolega, Viktor Čerkašin, kaže da je proces izbora vrlo detaljan.
"Svaki posao i svaki individualac je priča za sebe. Na primer, ja nisam muzičar, dakle nikada neću svirati u orkestru", objašnjava on.
Nedavno je i Mosad, izraelska tajna služba, postavila proces aplikacije na svoj web sajt. Čak su postavili i video snimak sa obiljem prikaza napredne tehnologije, dronova, satelita…
Narator u snimku na hebrejskom kaže:
"Vaša mašta je naša stvarnost. Pridružite nam se kako biste videli nevidljivo, i uradili nemoguće."
On-lajn sajt za regrutaciju koji je postavio Mosad dostupan je na engleskom, francuskom, arapskom, persijskom i ruskom. Tu se napominje da je moguće zatražiti saradnju, ali da je ovo samo preliminarni korak u celokupnom procesu zapošljavanja.
Na sajtu traže da navedete i stvari iz privatnog života, podatke o svom obrazovanju, vojnoj službi, profesionalnim zadacima, ali i o istoriji putovanja u inostranstvo.
Govoreći o reformama u Mosadu, šef pres-biroa Ruske obaveštajne službe Sergej Ivanov kaže da je proces selekcije koju sprovodi Ruska služba dobar onakav kakav je sada.
"Verujemo da to treba da bude ovako. Ono što imamo je sasvim dovoljno", rekao je on.
Prema rečima profesora Marka Galoetija sa Univerziteta u Njujorku, nekada je KGB (u vreme SSSR) bio mnogo transparentnija agencija nego, na primer, britanska služba MI6 - koja do devedesetih godina prošlog veka nije priznala da zvanično postoji.
Zbog toga, ruska služba nije morala previše da se trudi oko reklame kako bi privukla nove regrute.
Ne propustite: Danas je najmoćniji čovek na svetu, a evo kako je počeo
Irina Borogan, vodeći stručnjak u ruskim bezbednosnim službama, kaže da se agenti regrutuju sa prestižnih ruskih univerziteta, posebno sa Međunarodnih odnosa koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova.
"Sistem je vrlo monolitan i zapošljavanje se zasniva na nepotizmu. Primarni kriterijum je lojalnost", navodi Boroganova.
Prema njenim rečima, posao u obaveštajnoj službi je prestižno zanimanje u Rusiji.
"Nekoliko generacija iste porodice radi u Obaveštajnoj službi. Deda, otac, sin. Nisam čula da su zainteresovani za regrutovanje ljudi iz naroda", rekla je Boroganova.
Putin i KGB
Kada je u mladosti Vladimir Putin odlučio da postane obaveštajac, on se obratio ogranku KGB u Lenjingradu. Oficiri KGB odbili su Putinovu aplikaciju da uđe u njihove redove, ali su mu dali dobar savet:
"Obrazuj se, upiši po mogućstvu pravni fakultet."
Tada je predsednik RF bio tek srednjoškolac, piše Moscow Times. On se upisao na fakultet u Lenjingradu, što je bio početak putovanja koje će ga dovesti do visoko rangirane pozicije u KGB-u, a kasnije i do samog vrha Kremlja.
Tokom apsolventske godine prava, Putina su kontaktirali agenti KGB kako bi ugovorili njegovo angažovanje.
Da se sve to dešava danas, Putin bi trebalo samo da poseti sajt Obaveštajne službe kako bi popunio obrazac za prijem u službu. Ali ono što na površini deluje kao jednostavna procedura, zapravo je leglo nepotizma sa mnogo prepreka posle čega bi eventualno bilo izabrano nekoliko pojedinaca, kažu stručnjaci za bezbednost.