Evo zašto hiljadarka postaje NOĆNA MORA?
U Srbiji je “hiljadarka” i krupna i sitna novčanica, zavisno od toga ko je procenjuje.
U trgovini je gotovo uvek problem kada se nešto plaća ovim apoenom, jer je postalo gotovo pravilo da kasirka nema kusur. Onda krene pogađanje, "imate li 50 dinara, ili 46 dinara... znate, nemamo sitnog novca". Ova novčanica, prema podacima Narodne Srbije, najviše se štampa. U opticaju su lane bile 69.296.223 "hiljadarke" u vrednosti 69,29 milijardi dinara. Odmah iza nje je apoen od deset dinara sa gotovo 60 miliona komada.
Evo koliko kojih novčanica ima
Prema podacima Narodne banke Srbije, u opticaju je 296,4 miliona komada novčanica u vrednosti 170,2 milijarde dinara. Najmanje je apoena od 5.000 samo 3.032.607, a najviše "hiljadarki". "Sitnijih" apoena od, na primer, 500 dinara je 21.564.310 komada, 200 dinara 19.746.110 komada, 50 dinara 25.069.387 komada, 20 dinara 46.216.642 komada. Ipak, stiče se utisak da to nije dovoljno da podmiri potrebe prometa odnosno plaćanja i često se dešava da se na kasi čeka da prodavac ode da rasitni novčanicu.
Da stvar za trgovce bude još komplikovanija, na bankomatima uglavnom "izlaze" novčanice od 2.000 dinara. Kada sa ovim apoeonom uđete u bilo koju trgovinu, malu ili veliku, nastaje veliki problem. O petohiljadarki da se i ne govori. Od ove novčanice se prepadne svaka kasirka, jer sav sitniš što je skupila za vraćanje kusura mora da izruči jednom kupcu.
- Hiljadarka nije ni mala niti velika novčanica - kaže Mlađen Kovačević, ekonomista.
Najmanje je učešće novčanica apoena od 5.000 i iznosi jedan odsto.
- Ona je za nekoga vredna, ako ima mala primanja. Ali objektivno za nju se može kupiti malo -dva-tri kilograma jeftinijeg mesa, 15 kilograma krompira ili tri-četiri kutije cigareta. S druge strane, trgovcima najviše nedostaju apoeni od deset, 20 ili 50 dinara ili kovanice. Upravo njih nema dovoljno - kaže on.
Kovačević je istakao da ako pogledamo ove sitnije novčanice, sve su pohabane od starosti jer novih slabo ima.
- Naši građani su navikli da u novčaniku nose keš, a ne kartice i da sve plaćaju gotovinom. Zbog toga su trgovci u problemu kada im dođe kupac i uzme hleb i mleko, a iz džepa izvadi "hiljadarku" - dodaje on.
- Spas je u većoj upotrebi platnih kartica, ali to kod nas još nije navika - smatra Kovačević.
