Ево зашто хиљадарка постаје НОЋНА МОРА?
У Србији је “хиљадарка” и крупна и ситна новчаница, зависно од тога ко је процењује.
У трговини је готово увек проблем када се нешто плаћа овим апоеном, јер је постало готово правило да касирка нема кусур. Онда крене погађање, "имате ли 50 динара, или 46 динара... знате, немамо ситног новца". Ова новчаница, према подацима Народне Србије, највише се штампа. У оптицају су лане биле 69.296.223 "хиљадарке" у вредности 69,29 милијарди динара. Одмах иза ње је апоен од десет динара са готово 60 милиона комада.
Ево колико којих новчаница има
Према подацима Народне банке Србије, у оптицају је 296,4 милиона комада новчаница у вредности 170,2 милијарде динара. Најмање је апоена од 5.000 само 3.032.607, а највише "хиљадарки". "Ситнијих" апоена од, на пример, 500 динара је 21.564.310 комада, 200 динара 19.746.110 комада, 50 динара 25.069.387 комада, 20 динара 46.216.642 комада. Ипак, стиче се утисак да то није довољно да подмири потребе промета односно плаћања и често се дешава да се на каси чека да продавац оде да раситни новчаницу.
Да ствар за трговце буде још компликованија, на банкоматима углавном "излазе" новчанице од 2.000 динара. Када са овим апоеоном уђете у било коју трговину, малу или велику, настаје велики проблем. О петохиљадарки да се и не говори. Од ове новчанице се препадне свака касирка, јер сав ситниш што је скупила за враћање кусура мора да изручи једном купцу.
- Хиљадарка није ни мала нити велика новчаница - каже Млађен Ковачевић, економиста.
Најмање је учешће новчаница апоена од 5.000 и износи један одсто.
- Она је за некога вредна, ако има мала примања. Али објективно за њу се може купити мало -два-три килограма јефтинијег меса, 15 килограма кромпира или три-четири кутије цигарета. С друге стране, трговцима највише недостају апоени од десет, 20 или 50 динара или кованице. Управо њих нема довољно - каже он.
Ковачевић је истакао да ако погледамо ове ситније новчанице, све су похабане од старости јер нових слабо има.
- Наши грађани су навикли да у новчанику носе кеш, а не картице и да све плаћају готовином. Због тога су трговци у проблему када им дође купац и узме хлеб и млеко, а из џепа извади "хиљадарку" - додаје он.
- Спас је у већој употреби платних картица, али то код нас још није навика - сматра Ковачевић.
