Evo zašto su iskušenja neophodna u životu: Čitanje minut, mudrost ZAUVEK

Bračni par je ušao u luksuznu radnju i dok su razgledali po policama, muškarac se okrete ka vlasniku radnje i upita ga:

“Smem li da pogledam? Nikada još nisam video takvu šoljicu. Prekrasna je!”

Odjednom, šoljica progovori: “Slušaj, nisam ja uvek bila šoljica za čaj”, počela je svoju priču.

Nekad sam bila glina. Moj me gospodar tada uzeo i valjao… mesio, okretao… ponovo i ponovo… i ponovo.

Vikala sam: “Ostavi me na miru!” Ali on se samo nasmešio i odgovorio: “Ne još.”

Zatim me stavio na lončarsko kolo. Odjednom sam se vrtela i vrtela… i vrtela… i vrtela.

“Prestani! Imam vrtoglavicu!” – vrisnula sam. No, gospodar je samo odmahnuo glavom i rekao: “Ne još!”

Nakon toga me je stavio u pećnicu. Nikada nisam osećala toliku vrućinu. Pitala sam se zašto želi da me spali. Vikala sam i kucala na vrata pećnice. Mogla sam da ga vidim kroz otvor i pročitam s njegovih usana dok je odmahivao glavom: “Ne još.”

Napokon, vrata su se otvorila. Odahnula sam! Stavio me na policu. Počela sam da se hladim.

“Tako. To je već bolje,” rekla sam. No, odjednom je počeo da me četka. I celu me obojio.

Vodena para je bila strašna. Mislila sam da ću umreti: “Prestani! Prestani!” preklinjala sam ga, plačući.

A on je ponovo samo odmahnuo, rekavši “Ne još”.

Tada me je odjednom vratio u pećnicu. Ali, ne u onu prvu, već u dvaput topliju. Bila sam sigurna da ću se ugušiti. Preklinjala sam, molila, vrištala, plakala.

Celo sam ga vreme mogla videti kroz otvor kako odmahuje glavom i govori: “Ne još.”

Bila sam uverena da nema nikakve nade i da neću uspeti. Bila sam spremna da odustanem. Ali vrata su se otvorila. On me je uzeo i stavio na policu.

Nakon sat vremena dao mi je ogledalo i rekao mi: “Pogledaj se.”

Pogledala sam se…: “Pa to nisam ja! To ne mogu biti ja! Pa ja sam prekrasna!”

“Želim da znaš,” rekao je tada, “kako sam znao da te boli dok te mesim i oblikujem, ali da sam te ostavio onako, osušila bi se.

Znam da sam ti uzrokovao vrtoglavicu dok sam te vrteo na točku, ali da sam stao, zdrobila bi se.

Znam da je bolelo i da je bilo vruće i zagušljivo u pećnici, ali da te nisam stavio tamo, slomila bi se.

Znam da je vodena para bila strašna kad sam te četkao i celu te obojio, ali vidiš, da to nisam učinio, nikada ne bi očvrsnula. Ne bi bilo boje u tvom životu.

I da te nisam vratio u drugu pećnicu, ne bi dugo poživela, lako bi se razbila.

Sada, ti si završeni proizvod. Sada si ono što sam imao na umu kad sam s tobom počeo.”

Ovu mudru priču preuzeli smo sa portala Balkanpress.com.