Fratini: Proširenje na zapadni Balkan treba da bude prioritet
BEOGRAD - Bivši potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini ocenio je da integracija zapadnog Balkana treba da ostane "konkretan prioritet", jer će to doprineti jačanju evropske zajednice.
Fratini, predsednik sudskog veća Vrhovnog upravnog suda Italije i bivši šef italijanske diplomatije, naveo je, u autorskom tekstu objavljenom u "Horizonsu", da se evropska zajednica može ojačati putem dva projekta.
"Pre svega treba nastaviti s proširenjem, jer ćemo u ovom globalizovanom svetu biti slabiji ukoliko zatvorimo vrata našim evropskim sugrađanima", rekao je on i dodao: "Ne smemo podleći pogrešnom stavu da su nove članice EU i države kandidati 'stranci' jer, kao i mi, i oni zaista pripadaju istoriji, kulturi i vrednostima Evrope".
Naglasivši da integracija zapadnog Balkana treba da ostane ono što se rečima zvaničnog Brisela definiše kao 'konkretan prioritet', Fratini je upozorio na opasnost od eventualnog preispitivanja bezviznog režima. Vizna liberalizacije je, prema njegovim rečima, najmoćniji i konkretan magnet za zemlje regiona da prevaziđu nacionalistička i izolacionistička osećanja.
Evropske vlade su, prema njegovim rečima, ispunile obaveze, jer su bile hrabre, odlučne i, pre svega, zbog toga što je Brisel bio voljan da rešava realne probleme i pruži nadu za bolji život i "starim i novim" građanima.
Ekonomska kriza 2008. godine podrila je, međutim, politički sistem i podstakla jačanje evroskepticizma, primetio je Fratini. Fratini smatra da bolja Evropa, Evropa naroda, pored proširenja EU, zahteva i ponovnu političku integraciju.
"Potrebne su nam Sjedinjene Države Evrope. Evropa se ne sme pretvoriti u kavez dužnosti, pravila i procedura, koje se često završavaju ograničavanjem svačijih aktivnosti", rekao je on. Fratini je ocenio da monetarna unija više nije dovoljna i da budućnost evropskih naroda, bez političke integracije i liderstva, ostaje fantazija.
On je ukazao na podeljenost EU po pitanju ukrajinske krize i prepuštanje inicijative SAD, na nepostojanje strategija energetske bezbednosti i odbrane i bezbednosti, na tromu i neefikasnu spoljnu i imigracionu politiku.
"Ljudi još veruju u Evropu, ali mnogo manje veruju političarima i institucijama. Novi Parlament i predsednik nove Evropske komisije će jedini moći da ponište ovaj skepticizam, pod uslovom da konkretna pitanja koja su bliska običnim ljudima postanu ključna polja delovanja EU i da se ukine preovlađujući uticaj birokratije i tehnokrata", zaključio je on.
Pročitajte i: Joksimović: Otvaranje poglavlja do kraja 2014. dodatno bi ohrabrilo EK
