SIZIFOV POSAO: Cipras vitlao sabljom dok se nije istupila - i to zašto?
Pet meseci rizične politike izazvalo je neizrecivu štetu po grčku ekonomiju bez ikakve potrebe, piše britanski list "Gardijan".
"Delom tragedija, delom farsa, bez hepienda - počela je završna faza grčke drame", piše "Gardijan" u analizi pod naslovom "Cipras vitlao sabljom dok se nije istupila - i to zašto?"
Tragedija je to što na vidiku nema kraja stradanju grčkog naroda čija se privreda smanjila za 25 odsto za pet godina i ponovo se vratila u recesiju kada su banke pre dve nedelje zatvorile vrata.
Šteta prouzrokovana brzim potonućem u bezgotovinsku privredu polu-trampe će biti duboka i dugotrajna. Biće potrebni meseci, ako ne i godine da se ta šteta popravi, čak i ako bi se povela politika u korist privrednog rasta, piše list.
"To, nažalost, neće biti slučaj. Grčka se sada suočava s novim talasom politike štednje - povećanja PDV-a, smanjenja plata u javnom sektoru, manje izdašnih penzija, što će zakočiti privrednu aktivnost. Taj pristup je pokušan u više navrata u proteklih pet godina i svaki put je propao. To će se dogoditi ponovo", procenjuje "Gardijan".
Grčka kao Sizif
List piše da je Grčka kao Sizif, kralj Korinta, koji je, po legendi, razljutio bogove i bio je osuđen da gura ogroman kamen na vrh brda. Kada god bi se Sizif približio vrhu, stena bi mu iskliznula iz ruku i skotrljala se na dno padine, te bi morao da je ponovo gura uzbrdo.
"Aleksis Cipras je takođe naljutio bogove, u ovom slučaju Evropsku komisiju, Evropsku centralnu banku i Međunarodni monetarni fond, i većinu ostalih 18 zemalja-članica evro-grupe. Njegova kazna za pet meseci prkosa će biti da se grčka stena zameni još većom", ukazuje "Gardijan".
I tu se tragedija pretvara u farsu, piše list, jer su uslovi koje je Cipras sada spreman da prihvati, zapravo oštriji od onih koje je odbacio pre dve nedelje i zapanjio Evropu stavljajući uslove iz ponude na referendum.
To je, piše britanski list, izgledalo kao smeo, čak i nepromišljen potez. ECB je odmah zaustavila svoju hitnu podršku bankama Grčke i granice podizanja gotovine je stavljena na 60 evra dnevno. A kada se i privreda Grčke zaustavila, evropski lideri su upozorili da glas na referendumu za odbijanje paketa štednje, praktično znači glas da se napusti jedinstvene valuta.
Šta je tražio - to je i dobio
Ipak, uprkos svemu, Grčka je velikom većinom baš tako glasala. Cipras je to tražio, i to je i dobio. Ali, ako je mislio da će primorati poverioce da ponude ustupke, pogrešio je, piše "Gardijan".
"Izbor pred Ciprasovom vladom je ove nedelje bio jednostavan: predaja ili napuštanje evra. On je odlučio da na Partenonu istakne belu zastavu", ukazuje list.
Kaznene mere za Grčku?
Sada, u teoriji, postoji šansa da evro-grupa kaže da grčka predaja nije dovoljno ponizna, i da zatraži još više kaznenih mera, pre no što preporuči da Grčkoj bude dozvoljeno da ostane u klubu.
To se, međutim, neće desiti, smatra britanski list, jer mnogo je političkog pritiska da evro ostane netaknut, da se odlaskom Grčke ne bi pokazao neuspeh tog projekta i da se ne bi postavio presedan.
"Grci danas pitaju šta je bio smisao prošlomesečne diplomatske predstave: beskrajni sastanci, gruba retorika, napuštanje i raspisivanje referenduma. Odgovor je: manje od ničega. Izazvana je neopisiva šteta po grčku privredu bez ikakve svrhe. Ciprasova teško ponižena figura je rezultat događaja u poslednje dve nedelje, i on treba da plati visoku političku cenu", smatra "Gardijan".
Grčka će dobiti neke olakšice duga, ali "ne zato što poverioci misle da nešto duguju Ciprasu", već zato što je svima jasno da su izgledi grčkog duga sve neodrživiji, jer je već dostigao 175 odsto bruto domaćeg proizvoda, a privreda nazaduje, te "čak i tvrdokorni u Nemačkoj priznaju da nešto mora da se uradi".
Olakšanje tereta duga, međutim, verovatno neće doneti neku veliku razliku. Grčka će tako ostati u zoni evra, a povećanje poreza i smanjenje plata neće doneti obećan ekonomski oporavak.
"Treći paket pomoći neće biti uspešniji nego prethodna dva. Kada dođe sledeća epizoda krize, a doći će, Grci će se setiti trenutka kada je njihova vlada imala izbor između štednje i evra, i pitaće se da li je dobro odabrala", zaključuje "Gardijan".
