СИЗИФОВ ПОСАО: Ципрас витлао сабљом док се није иступила - и то зашто?
Пет месеци ризичне политике изазвало је неизрециву штету по грчку економију без икакве потребе, пише британски лист "Гардијан".
"Делом трагедија, делом фарса, без хепиенда - почела је завршна фаза грчке драме", пише "Гардијан" у анализи под насловом "Ципрас витлао сабљом док се није иступила - и то зашто?"
Трагедија је то што на видику нема краја страдању грчког народа чија се привреда смањила за 25 одсто за пет година и поново се вратила у рецесију када су банке пре две недеље затвориле врата.
Штета проузрокована брзим потонућем у безготовинску привреду полу-трампе ће бити дубока и дуготрајна. Биће потребни месеци, ако не и године да се та штета поправи, чак и ако би се повела политика у корист привредног раста, пише лист.
"То, нажалост, неће бити случај. Грчка се сада суочава с новим таласом политике штедње - повећања ПДВ-а, смањења плата у јавном сектору, мање издашних пензија, што ће закочити привредну активност. Тај приступ је покушан у више наврата у протеклих пет година и сваки пут је пропао. То ће се догодити поново", процењује "Гардијан".
Грчка као Сизиф
Лист пише да је Грчка као Сизиф, краљ Коринта, који је, по легенди, разљутио богове и био је осуђен да гура огроман камен на врх брда. Када год би се Сизиф приближио врху, стена би му исклизнула из руку и скотрљала се на дно падине, те би морао да је поново гура узбрдо.
"Алексис Ципрас је такође наљутио богове, у овом случају Европску комисију, Европску централну банку и Међународни монетарни фонд, и већину осталих 18 земаља-чланица евро-групе. Његова казна за пет месеци пркоса ће бити да се грчка стена замени још већом", указује "Гардијан".
И ту се трагедија претвара у фарсу, пише лист, јер су услови које је Ципрас сада спреман да прихвати, заправо оштрији од оних које је одбацио пре две недеље и запањио Европу стављајући услове из понуде на референдум.
То је, пише британски лист, изгледало као смео, чак и непромишљен потез. ЕЦБ је одмах зауставила своју хитну подршку банкама Грчке и границе подизања готовине је стављена на 60 евра дневно. А када се и привреда Грчке зауставила, европски лидери су упозорили да глас на референдуму за одбијање пакета штедње, практично значи глас да се напусти јединствене валута.
Шта је тражио - то је и добио
Ипак, упркос свему, Грчка је великом већином баш тако гласала. Ципрас је то тражио, и то је и добио. Али, ако је мислио да ће приморати повериоце да понуде уступке, погрешио је, пише "Гардијан".
"Избор пред Ципрасовом владом је ове недеље био једноставан: предаја или напуштање евра. Он је одлучио да на Партенону истакне белу заставу", указује лист.
Казнене мере за Грчку?
Сада, у теорији, постоји шанса да евро-група каже да грчка предаја није довољно понизна, и да затражи још више казнених мера, пре но што препоручи да Грчкој буде дозвољено да остане у клубу.
То се, међутим, неће десити, сматра британски лист, јер много је политичког притиска да евро остане нетакнут, да се одласком Грчке не би показао неуспех тог пројекта и да се не би поставио преседан.
"Грци данас питају шта је био смисао прошломесечне дипломатске представе: бескрајни састанци, груба реторика, напуштање и расписивање референдума. Одговор је: мање од ничега. Изазвана је неописива штета по грчку привреду без икакве сврхе. Ципрасова тешко понижена фигура је резултат догађаја у последње две недеље, и он треба да плати високу политичку цену", сматра "Гардијан".
Грчка ће добити неке олакшице дуга, али "не зато што повериоци мисле да нешто дугују Ципрасу", већ зато што је свима јасно да су изгледи грчког дуга све неодрживији, јер је већ достигао 175 одсто бруто домаћег производа, а привреда назадује, те "чак и тврдокорни у Немачкој признају да нешто мора да се уради".
Олакшање терета дуга, међутим, вероватно неће донети неку велику разлику. Грчка ће тако остати у зони евра, а повећање пореза и смањење плата неће донети обећан економски опоравак.
"Трећи пакет помоћи неће бити успешнији него претходна два. Када дође следећа епизода кризе, а доћи ће, Грци ће се сетити тренутка када је њихова влада имала избор између штедње и евра, и питаће се да ли је добро одабрала", закључује "Гардијан".