"Наш је задатак да бринемо о грађанима" Вучевић о борби државе против неоснованих маржи великих трговинских ланаца - Очекујем решења до МАРТА

Премијер Србије Милош Вучевић говорио је за Еуроњуз да Влада нема ништа против било којег трговинског ланца, али да се у договору са председником државе ради контрола формирања цена у српским продавницама.

- Поштујем све трговце и трговинске ланце. Један од њих је највећи појединачни послодавац у Србији. Ово није лов на вештице, није рат против њих, али оно што ми као влада радимо, у договору са председником државе, јесте контрола формирања цена у српским продавницама. Из анализа и процена које је радила државна агенција има основа сумње да долази до картелизације и договора, негде прећутног, између највећих ланаца како се формирају цене. Што је недозвољено.

Милош Вучевић је истакао да постоје и други нивои како трговци утичу на произвођаче, у смислу рекламног простора, положаја производа на рафу, где се ствара додатни простор за зараду.

- Тај профит мора бити у мери пристојности и не значи да неко треба да дере кожу некоме. Наш је задатак да бринемо о грађанима - нагласио је председник Владе.

Он је истакао да је врло компликован процес који се води и ако се утврди да је до картелизације дошло консеквенце су озбиљне, као и даље последице.

- Далеко је отишла надлежна агенција која спроводи контролу. Пре марта следеће године не можемо добити чврсто завршен предмет. Очекујем до марта. Не могу да прејудицирам даље. Грађани морају да знају да радимо на контроли цена и са те стране утичемо на стандард грађана Србије. Промет је око пет милијарди евра годишње. Верујем да ћемо урадити добру ствар. Спремамо нова законска решења за заштиту потрошача. Видели смо добре примере у земљама ЕУ и спремни смо да изађемо пред народне посланике.

Подсетимо, Србија Данас је прва писала и спровела истраживање на тему цена маржи на великим ланцима супермаркета у Србији. 

Када је Комисија за заштиту конкуренције покренула је истрагу која упућује на договор између четири велика трговинска ланца – Делхаизе, Меркатор С, ДИС и Univerexsport – којима је, сумња се, заједнички циљ био повећање зараде на уштрб грађана Србије. Док држава покушава кроз разне акције да олакша живот грађанима, ови гиганти, очигледно, иду супротним путем. Народ плаћа високе цене, јер је неко одлучио да се богати још више.

Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду формирало је предмет поводом информација из Закључка Комисије за заштиту конкуренције Србије којим се покреће поступак испитивања повреде конкуренције против четири привредна друштва - "Делез", "Меркатор С", "Универекспорт-импорт" и "ДИС", због провера да ли се у поступцима ових друштава евентуално стичу и елементи кривичног дела.

Систематско гушење малих трговаца и удар на потрошаче

Цена вашег свакодневног хлеба, млека и уља можда је договорена иза затворених врата.

Истраживање портала Србија Данас показује сурову истину: велики трговински ланци не само да диктирају цене, већ их, по свему судећи, усклађују на нивоу који је превисок за просечног грађанина. У поређењу са маркетима Сунце и Аман, у којима су цене значајно ниже, производи у ланцима као што су Maxi, ДИС, Меркатор и Univerexport нуде се по вишим ценама – ценама које, сумња се, не рефлектују стварну вредност тих производа, већ жељу трговаца да остваре што већи профит.

Разлика у цени између ове две групације трговаца (Сунце и Аман са једне, а Maxi, Дис, Меркатор и Univerexport са друге стране)  није само неколико динара. Ради се о стотинама динара које, када се саберу током месеца, значе велику разлику у буџетима многих породица. И док се ви борите да обезбедите основне животне намирнице, неки тамо, у луксузним канцеларијама, договарају марже које им омогућавају да уживају у својим профитима. Грађани Србије плаћају вишак, јер се играју "монополисти".

На основу нашег истраживања, екипа портала "Србија Данас" обишла је маркете Меркатор и Сунце како би упоредила цене за 45 различитих артикала. Открили смо да за исте производе потрошачи у Меркатору плаћају 3.095,25 динара више него у Сунцу, што представља скоро 30% разлике у цени (28,21%). Ова разлика није занемарљива, а када се пренесе на годишњи ниво, постаје огроман удар на буџет просечне породице. Високе марже, које очигледно нису оправдане стварним трошковима, директно оптерећују потрошаче и подижу питање праведности и транспарентности у формирању цена.

Према подацима за 2023. годину, просечна годишња потрошачка корпа у Србији износила је 1.190.810,08 динара. Због неоснованог повећања маржи од стране одређених великих трговинских ланаца, поједини грађани Србије су плаћали знатно вишу цену за основне животне намирнице и производе за свакодневну употребу.

Према извештају Комисије за заштиту конкуренције, стопе бруто маржи су порасле са просечних 19% у 2016. години на чак 38% у 2023. години, код појединих трговинских ланаца.

Ако узмемо у обзир раст маржи која чини 19%, то значи да су грађани Србије у 2023. години купујући у прескупим маркетима који су остваривали екстра (монополски) профит, плаћали чак 226.254,91 динара више прошле године купујући основне животне намирнице и производе за свакодневну употребу. Само због, како се сумња, незаситне жеље трговинских ланаца за профитом. Овај раст цена, који очигледно није последица реалних тржишних услова већ неоснованог дизања маржи, директно угрожава стандард грађана и додатно продубљује економске неједнакости у друштву.

Манипулација маржама – како велике компаније остају на врху док народ плаћа све више?

Манипулација маржама, односно разлика између трошкова набавке производа и коначне продајне цене, постала је, по свему судећи, механизам за богаћење великих трговинских ланаца. Према подацима Комисије за заштиту конкуренције, у периоду од 2016. до 2023. године, бруто маржа ових трговаца скочила је са 19% на невероватних 38%. Док су цене основних производа расле знатно брже од инфлације, зараде ових ланаца су се вишеструко увећале. Њихова добит није расла јер продају више производа – продаја је чак благо опала – већ зато што су повећали марже.

Замислите ово: цена производа као што су млеко, уље, брашно или шећер, које свакодневно користите, договорена је на нивоу вишем од реалне тржишне вредности, како би неколико великих играча могло да заради више него икада. Док ви плаћате скупље, они бележе рекордан профит.

Иза кулиса – договор трговинских ланаца на штету потрошача?

Слике са састанка представника највећих трговинских ланаца, које су се недавно појавиле у јавности, откривају много више него што они желе да признају. Док се у јавности праве да су у жестокој тржишној борби, сумња се да, иза затворених врата, у београдским ресторанима, договарају се о одржавању високих цена. Ови састанци, далеко од очију јавности, омогућавају им да зараде на рачун сваког појединца који уђе у њихов маркет.

Ово је изгледа сурова реалност. Велики трговински ланци се по свему судећи понашају као да су изнад закона, и упркос државним напорима да се цене спусте, они иду својим путем, не марећи за тежак положај потрошача. Док се ви трудите да саставите крај с крајем, власници трговинских ланаца договарају се како да вас "олакшају" за још који динар.

Овако велики трговински ланци увећавају своје богатство на рачун народа?
Велики трговински ланци у Србији, као што су Делхаизе, ДИС, Меркатор и Univerexport, покривају готово целу земљу и како се у истрази наводи, спроводе тактику која оштећује обичне потрошаче. Ови трговци, сумња се, договарају цене производа на начин који директно угрожава ваш новчаник.

На пример, замислите да неки производ, који реално вреди 100 динара, сви ови ланци продају по 150 динара јер су се тако међусобно договорили. Уместо да се такмиче у ценама и пружају грађанима фер услове, договарају се како да повећају своје марже, чиме сви заједно зарађују додатних 50 динара по комаду. Потрошачи су присиљени да плаћају више за исти производ, док су цене у мањим трговинама или у суседним земљама за тај исти производ често знатно ниже, што додатно отежава живот обичним људима.

Ова пракса не само да представља манипулисање тржиштем, већ је и кршење закона о заштити конкуренције. Договор о ценама између ланаца маркета онемогућава здраву конкуренцију, што резултира вишим трошковима за обичне грађане. Уместо да имају приступ фер ценама које одражавају стварну вредност производа, потрошачи се суочавају са вештачки напумпаним ценама, што није праведно нити легално. Ова ситуација не само да штети вашем буџету, већ и нарушава темеље тржишног система, чинећи га нефункционалним за сваког грађанина.

"Казне и до неколико милиона евра, односно на десетине милиона динара"

Портал Србија Данас контактирао је Комисију за заштиту конкуренције у вези са истрагом против четири највећа трговинска ланца у Србији. У одговору, Комисија је истакла да, у складу са својим начином рада, "не може износити податке, коментарисати и прејудицирати своје поступање, као ни рокове, због интереса вођења поступка и заштите права странака у поступку".

Додатно су појаснили да трајање истраге зависи од "низа фактора, укључујући сложеност случаја и обим сарадње странака у поступку", као и остваривање њихових права на одбрану.

У случају утврђивања повреде конкуренције, компанијама може бити изречена мера заштите конкуренције "у облику обавезе плаћања новчаног износа до 10% од укупног годишњег прихода у претходној години", при чему су досадашње казне износиле "и до неколико милиона евра, односно на десетине милиона динара".

Комисија наглашава да висина казне зависи од околности сваког појединачног случаја и обрачунава се према критеријумима из њихових аката.