ДА ЛИ ВЕЛИКИ МАРКЕТИ У СРБИЈИ ПЉАЧКАЈУ НАРОД? Ко им дозвољава да продају робу скупље и тако пуне своје џепове на ваш рачун?!

Грађани Србије свакодневно посежу за новчаницима све дубље, док цене основних намирница и производа за свакодневну употребу неумољиво расту. Да ли се иза ових поскупљења крије само инфлација или нешто много опасније – договор трговинских гиганата? 

Док мали трговци једва опстају, а народ стиска зубе пред сваким новим рачуном из супермаркета, откривају се све јачи докази о манипулацији ценама, коју спроводе највећи трговински ланци у Србији.

Комисија за заштиту конкуренције покренула је истрагу која упућује на договор између четири велика трговинска ланца – Делхаизе, Меркатор С, ДИС и Univerexsport – којима је, сумња се, заједнички циљ био повећање зараде на уштрб грађана Србије. Док држава покушава кроз разне акције да олакша живот грађанима, ови гиганти, очигледно, иду супротним путем. Народ плаћа високе цене, јер је неко одлучио да се богати још више.

Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду формирало је предмет поводом информација из Закључка Комисије за заштиту конкуренције Србије којим се покреће поступак испитивања повреде конкуренције против четири привредна друштва - "Делез", "Меркатор С", "Универекспорт-импорт" и "ДИС", због провера да ли се у поступцима ових друштава евентуално стичу и елементи кривичног дела.

Систематско гушење малих трговаца и удар на потрошаче

Цена вашег свакодневног хлеба, млека и уља можда је договорена иза затворених врата.

Истраживање портала Србија Данас показује сурову истину: велики трговински ланци не само да диктирају цене, већ их, по свему судећи, усклађују на нивоу који је превисок за просечног грађанина. У поређењу са маркетима Сунце и Аман, у којима су цене значајно ниже, производи у ланцима као што су Maxi, ДИС, Меркатор и Univerexport нуде се по вишим ценама – ценама које, сумња се, не рефлектују стварну вредност тих производа, већ жељу трговаца да остваре што већи профит.

Разлика у цени између ове две групације трговаца (Сунце и Аман са једне, а Maxi, Дис, Меркатор и Univerexport са друге стране)  није само неколико динара. Ради се о стотинама динара које, када се саберу током месеца, значе велику разлику у буџетима многих породица. И док се ви борите да обезбедите основне животне намирнице, неки тамо, у луксузним канцеларијама, договарају марже које им омогућавају да уживају у својим профитима. Грађани Србије плаћају вишак, јер се играју "монополисти".

На основу нашег истраживања, екипа портала "Србија Данас" обишла је маркете Меркатор и Сунце како би упоредила цене за 45 различитих артикала. Открили смо да за исте производе потрошачи у Меркатору плаћају 3.095,25 динара више него у Сунцу, што представља скоро 30% разлике у цени (28,21%). Ова разлика није занемарљива, а када се пренесе на годишњи ниво, постаје огроман удар на буџет просечне породице. Високе марже, које очигледно нису оправдане стварним трошковима, директно оптерећују потрошаче и подижу питање праведности и транспарентности у формирању цена.

У нашем следећем поређењу, екипа портала "Србија Данас" упоредила је цене 30 истих производа између Maxi маркета и маркета Аман. Утврђено је да су ти производи у Maxi-ju скупљи за 1.588 динара, него у Аману, што представља разлику од 22,59%. Ова разлика у цени директно погађа потрошаче, а када се пренесе на веће количине и дужи временски период, додатни трошкови постају озбиљан ударац за буџет многих породица.

У следећем поређењу, "Србија Данас" тим је анализирао цене 25 истих производа у маркетима Univerexport и Аман. Резултати су показали да су производи у Univerexportu скупљи за 1.055,32 динара, што чини разлику од 21,78%. Ове разлике у ценама додатно наглашавају диспропорције у трошковима између великих и мањих трговинских ланаца, што директно утиче на буџете грађана.

Наредно поређење обухватило је цене 30 истих артикала у маркетима ДИС и Аман. Истраживање показује да је у ДИС-у потребно платити 1.410 динара више него у Аману, што представља разлику од 20,52%. Овакве разлике у ценама постављају озбиљна питања о ценовној политици великих трговинских ланаца и њиховом утицају на буџет грађана.

Према подацима за 2023. годину, просечна годишња потрошачка корпа у Србији износила је 1.190.810,08 динара. Због неоснованог повећања маржи од стране одређених великих трговинских ланаца, поједини грађани Србије су плаћали знатно вишу цену за основне животне намирнице и производе за свакодневну употребу. 

Према извештају Комисије за заштиту конкуренције, стопе бруто маржи су порасле са просечних 19% у 2016. години на чак 38% у 2023. години, код појединих трговинских ланаца. 

Ако узмемо у обзир раст маржи која чини 19%, то значи да су грађани Србије у 2023. години купујући у прескупим маркетима који су остваривали екстра (монополски) профит, плаћали чак 226.254,91 динара више прошле године купујући основне животне намирнице и производе за свакодневну употребу. Само због, како се сумња, незаситне жеље трговинских ланаца за профитом. Овај раст цена, који очигледно није последица реалних тржишних услова већ неоснованог дизања маржи, директно угрожава стандард грађана и додатно продубљује економске неједнакости у друштву.

Манипулација маржама – како велике компаније остају на врху док народ плаћа све више?

Манипулација маржама, односно разлика између трошкова набавке производа и коначне продајне цене, постала је, по свему судећи, механизам за богаћење великих трговинских ланаца. Према подацима Комисије за заштиту конкуренције, у периоду од 2016. до 2023. године, бруто маржа ових трговаца скочила је са 19% на невероватних 38%. Док су цене основних производа расле знатно брже од инфлације, зараде ових ланаца су се вишеструко увећале. Њихова добит није расла јер продају више производа – продаја је чак благо опала – већ зато што су повећали марже.

Замислите ово: цена производа као што су млеко, уље, брашно или шећер, које свакодневно користите, договорена је на нивоу вишем од реалне тржишне вредности, како би неколико великих играча могло да заради више него икада. Док ви плаћате скупље, они бележе рекордан профит.

Иза кулиса – договор трговинских ланаца на штету потрошача?

Слике са састанка представника највећих трговинских ланаца, које су се недавно појавиле у јавности, откривају много више него што они желе да признају. Док се у јавности праве да су у жестокој тржишној борби, сумња се да, иза затворених врата, у београдским ресторанима, договарају се о одржавању високих цена. Ови састанци, далеко од очију јавности, омогућавају им да зараде на рачун сваког појединца који уђе у њихов маркет.

Ово је изгледа сурова реалност. Велики трговински ланци се по свему судећи понашају као да су изнад закона, и упркос државним напорима да се цене спусте, они иду својим путем, не марећи за тежак положај потрошача. Док се ви трудите да саставите крај с крајем, власници трговинских ланаца договарају се како да вас "олакшају" за још који динар.

Овако велики трговински ланци увећавају своје богатство на рачун народа?

Велики трговински ланци у Србији, као што су Делхаизе, ДИС, Меркатор и Univerexport, покривају готово целу земљу и како се у истрази наводи, спроводе тактику која оштећује обичне потрошаче. Ови трговци, сумња се, договарају цене производа на начин који директно угрожава ваш новчаник.

Ова пракса не само да представља манипулисање тржиштем, већ је и кршење закона о заштити конкуренције. Договор о ценама између ланаца маркета онемогућава здраву конкуренцију, што резултира вишим трошковима за обичне грађане. Уместо да имају приступ фер ценама које одражавају стварну вредност производа, потрошачи се суочавају са вештачки напумпаним ценама, што није праведно нити легално. Ова ситуација не само да штети вашем буџету, већ и нарушава темеље тржишног система, чинећи га нефункционалним за сваког грађанина.

Вучић и Вучевић улажу огромне напоре да снизе цене, али им неко ставља "клинове у точкове" и подстиче машинерију профита?

Док Влада Србије, предвођена председником Александром Вучићем и премијером Милошем Вучевићем, спроводи акцију "Најбоља цена" са циљем да снизи цене основних животних намирница, неко очигледно ради против народа и представника своје државе. Ова акција, која је осмишљена како би помогла грађанима да плате мање за основне производе, наилази на озбиљне препреке од стране трговаца који не желе да се одрекну својих профита.

Међутим, постоји све већа сумња да се иза ових опструкција крију и појединци на високим позицијама, који би требали да штите интересе грађана, а заправо саботирају напоре Вучића и Вучевића. Ако је заиста неко од надлежних одобрио високе цене и профитне марже великих ланаца, поставља се питање ко све стоји иза овог договора и какви су њихови мотиви? Грађани се морају запитати ко их заправо штити од похлепе трговинских ланаца, док истовремено бива на делу унутрашња саботажа која се одвија на рачун њихових личних буџета.

Упркос свим напорима државе, чини се да појединци унутар система саботирају ове акције, дозвољавајући трговцима да манипулишу ценама. Док председник и премијер апелују на солидарност и одговорност према народу, неки од ових ланаца раде искључиво за сопствени интерес, игноришући реалност и проблеме обичног човека, а уз то можда имају и подршку некога из редова државног апарата.

Ко пуни своје џепове на рачун ваших мука?

Сваки динар који платите више за хлеб, млеко или уље је динар који иде директно у џеп трговинских гиганата. Они, који су већ деценијама у повлашћеној позицији на тржишту, сада користе сваки могући тренутак да додатно повећају свој профит, а ви, грађани Србије, сте ти који плаћате цену.

"Казне и до неколико милиона евра, односно на десетине милиона динара"

Портал Србија Данас контактирао је Комисију за заштиту конкуренције у вези са истрагом против четири највећа трговинска ланца у Србији. У одговору, Комисија је истакла да, у складу са својим начином рада, "не може износити податке, коментарисати и прејудицирати своје поступање, као ни рокове, због интереса вођења поступка и заштите права странака у поступку".

Додатно су појаснили да трајање истраге зависи од "низа фактора, укључујући сложеност случаја и обим сарадње странака у поступку", као и остваривање њихових права на одбрану.

У случају утврђивања повреде конкуренције, компанијама може бити изречена мера заштите конкуренције "у облику обавезе плаћања новчаног износа до 10% од укупног годишњег прихода у претходној години", при чему су досадашње казне износиле "и до неколико милиона евра, односно на десетине милиона динара".

Комисија наглашава да висина казне зависи од околности сваког појединачног случаја и обрачунава се према критеријумима из њихових аката.

На већину ових питања, трговински ланци нису доставили одговоре, осим компаније (Делхаизе) "Делез Србија", која нам је доставила саопштење поводом истраге Комисије за заштиту конкуренције Републике Србије. Комисија је 10. октобра 2024. године, у оквиру својих надлежности и овлашћења, спровела ненајављени увиђај у седишту компаније "Делез Србија".

Из компаније Делхаизе поручују да "у складу са политиком отворености и одговорности у пословању, "Делез Србија" је и пре покретања овог поступка активно сарађивала са Комисијом за заштиту конкуренције." Даље наводе да су опредељени да "дају свој допринос утврђивању чињеница и правом сагледавању околности у којима функционише трговина на мало у Србији" и додају да ће пружити "сву потребну подршку и информације."

- Компанија "Делез Србија" у целости послује у складу са прописима Републике Србије, редовно подноси извештаје надлежним институцијама, те остаје доследна професионалним стандардима и транспарентности у пословању - закључују из Делхаизе (Maxi).

Компаније Меркатор, Univerexport и Дис нису доставиле одговоре на питања портала Србија Данас до закључења овог текста.

Напомена: Цене производа које смо упоредили узете су из одабраних продајних објеката у тренутку обиласка на територији града Београда. Могуће су промене у ценама услед различитих акција, сезонских попуста или специфичности локација, што може утицати на мања одступања у подацима приказаним у овој анализи.