DA LI VELIKI MARKETI U SRBIJI PLJAČKAJU NAROD? Ko im dozvoljava da prodaju robu skuplje i tako pune svoje džepove na vaš račun?!
Istraga Komisije za zaštitu konkurencije otkriva dogovor četiri najveća trgovinska lanca u Srbiji koji, navodno, manipulišući cenama, iznova pune džepove na štetu građana. Dok država pokušava da pomogne, narod trpi zbog malverzacija lanaca marketa?
Građani Srbije svakodnevno posežu za novčanicima sve dublje, dok cene osnovnih namirnica i proizvoda za svakodnevnu upotrebu neumoljivo rastu. Da li se iza ovih poskupljenja krije samo inflacija ili nešto mnogo opasnije – dogovor trgovinskih giganata?
Dok mali trgovci jedva opstaju, a narod stiska zube pred svakim novim računom iz supermarketa, otkrivaju se sve jači dokazi o manipulaciji cenama, koju sprovode najveći trgovinski lanci u Srbiji.
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je istragu koja upućuje na dogovor između četiri velika trgovinska lanca – Delhaize, Merkator S, DIS i Univerexsport – kojima je, sumnja se, zajednički cilj bio povećanje zarade na uštrb građana Srbije. Dok država pokušava kroz razne akcije da olakša život građanima, ovi giganti, očigledno, idu suprotnim putem. Narod plaća visoke cene, jer je neko odlučio da se bogati još više.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet povodom informacija iz Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije Srbije kojim se pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri privredna društva - "Delez", "Merkator S", "Univereksport-import" i "DIS", zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.
Sistematsko gušenje malih trgovaca i udar na potrošače
Cena vašeg svakodnevnog hleba, mleka i ulja možda je dogovorena iza zatvorenih vrata.
Istraživanje portala Srbija Danas pokazuje surovu istinu: veliki trgovinski lanci ne samo da diktiraju cene, već ih, po svemu sudeći, usklađuju na nivou koji je previsok za prosečnog građanina. U poređenju sa marketima Sunce i Aman, u kojima su cene značajno niže, proizvodi u lancima kao što su Maxi, DIS, Merkator i Univerexport nude se po višim cenama – cenama koje, sumnja se, ne reflektuju stvarnu vrednost tih proizvoda, već želju trgovaca da ostvare što veći profit.
Razlika u ceni između ove dve grupacije trgovaca (Sunce i Aman sa jedne, a Maxi, Dis, Merkator i Univerexport sa druge strane) nije samo nekoliko dinara. Radi se o stotinama dinara koje, kada se saberu tokom meseca, znače veliku razliku u budžetima mnogih porodica. I dok se vi borite da obezbedite osnovne životne namirnice, neki tamo, u luksuznim kancelarijama, dogovaraju marže koje im omogućavaju da uživaju u svojim profitima. Građani Srbije plaćaju višak, jer se igraju "monopolisti".
Na osnovu našeg istraživanja, ekipa portala "Srbija Danas" obišla je markete Merkator i Sunce kako bi uporedila cene za 45 različitih artikala. Otkrili smo da za iste proizvode potrošači u Merkatoru plaćaju 3.095,25 dinara više nego u Suncu, što predstavlja skoro 30% razlike u ceni (28,21%). Ova razlika nije zanemarljiva, a kada se prenese na godišnji nivo, postaje ogroman udar na budžet prosečne porodice. Visoke marže, koje očigledno nisu opravdane stvarnim troškovima, direktno opterećuju potrošače i podižu pitanje pravednosti i transparentnosti u formiranju cena.
U našem sledećem poređenju, ekipa portala "Srbija Danas" uporedila je cene 30 istih proizvoda između Maxi marketa i marketa Aman. Utvrđeno je da su ti proizvodi u Maxi-ju skuplji za 1.588 dinara, nego u Amanu, što predstavlja razliku od 22,59%. Ova razlika u ceni direktno pogađa potrošače, a kada se prenese na veće količine i duži vremenski period, dodatni troškovi postaju ozbiljan udarac za budžet mnogih porodica.
U sledećem poređenju, "Srbija Danas" tim je analizirao cene 25 istih proizvoda u marketima Univerexport i Aman. Rezultati su pokazali da su proizvodi u Univerexportu skuplji za 1.055,32 dinara, što čini razliku od 21,78%. Ove razlike u cenama dodatno naglašavaju disproporcije u troškovima između velikih i manjih trgovinskih lanaca, što direktno utiče na budžete građana.
Naredno poređenje obuhvatilo je cene 30 istih artikala u marketima DIS i Aman. Istraživanje pokazuje da je u DIS-u potrebno platiti 1.410 dinara više nego u Amanu, što predstavlja razliku od 20,52%. Ovakve razlike u cenama postavljaju ozbiljna pitanja o cenovnoj politici velikih trgovinskih lanaca i njihovom uticaju na budžet građana.
Prema podacima za 2023. godinu, prosečna godišnja potrošačka korpa u Srbiji iznosila je 1.190.810,08 dinara. Zbog neosnovanog povećanja marži od strane određenih velikih trgovinskih lanaca, pojedini građani Srbije su plaćali znatno višu cenu za osnovne životne namirnice i proizvode za svakodnevnu upotrebu.
Prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, stope bruto marži su porasle sa prosečnih 19% u 2016. godini na čak 38% u 2023. godini, kod pojedinih trgovinskih lanaca.
Ako uzmemo u obzir rast marži koja čini 19%, to znači da su građani Srbije u 2023. godini kupujući u preskupim marketima koji su ostvarivali ekstra (monopolski) profit, plaćali čak 226.254,91 dinara više prošle godine kupujući osnovne životne namirnice i proizvode za svakodnevnu upotrebu. Samo zbog, kako se sumnja, nezasitne želje trgovinskih lanaca za profitom. Ovaj rast cena, koji očigledno nije posledica realnih tržišnih uslova već neosnovanog dizanja marži, direktno ugrožava standard građana i dodatno produbljuje ekonomske nejednakosti u društvu.
Manipulacija maržama – kako velike kompanije ostaju na vrhu dok narod plaća sve više?
Manipulacija maržama, odnosno razlika između troškova nabavke proizvoda i konačne prodajne cene, postala je, po svemu sudeći, mehanizam za bogaćenje velikih trgovinskih lanaca. Prema podacima Komisije za zaštitu konkurencije, u periodu od 2016. do 2023. godine, bruto marža ovih trgovaca skočila je sa 19% na neverovatnih 38%. Dok su cene osnovnih proizvoda rasle znatno brže od inflacije, zarade ovih lanaca su se višestruko uvećale. Njihova dobit nije rasla jer prodaju više proizvoda – prodaja je čak blago opala – već zato što su povećali marže.
Zamislite ovo: cena proizvoda kao što su mleko, ulje, brašno ili šećer, koje svakodnevno koristite, dogovorena je na nivou višem od realne tržišne vrednosti, kako bi nekoliko velikih igrača moglo da zaradi više nego ikada. Dok vi plaćate skuplje, oni beleže rekordan profit.
Iza kulisa – dogovor trgovinskih lanaca na štetu potrošača?
Slike sa sastanka predstavnika najvećih trgovinskih lanaca, koje su se nedavno pojavile u javnosti, otkrivaju mnogo više nego što oni žele da priznaju. Dok se u javnosti prave da su u žestokoj tržišnoj borbi, sumnja se da, iza zatvorenih vrata, u beogradskim restoranima, dogovaraju se o održavanju visokih cena. Ovi sastanci, daleko od očiju javnosti, omogućavaju im da zarade na račun svakog pojedinca koji uđe u njihov market.
Ovo je izgleda surova realnost. Veliki trgovinski lanci se po svemu sudeći ponašaju kao da su iznad zakona, i uprkos državnim naporima da se cene spuste, oni idu svojim putem, ne mareći za težak položaj potrošača. Dok se vi trudite da sastavite kraj s krajem, vlasnici trgovinskih lanaca dogovaraju se kako da vas "olakšaju" za još koji dinar.
Ovako veliki trgovinski lanci uvećavaju svoje bogatstvo na račun naroda?
Veliki trgovinski lanci u Srbiji, kao što su Delhaize, DIS, Merkator i Univerexport, pokrivaju gotovo celu zemlju i kako se u istrazi navodi, sprovode taktiku koja oštećuje obične potrošače. Ovi trgovci, sumnja se, dogovaraju cene proizvoda na način koji direktno ugrožava vaš novčanik.
Na primer, zamislite da neki proizvod, koji realno vredi 100 dinara, svi ovi lanci prodaju po 150 dinara jer su se tako međusobno dogovorili. Umesto da se takmiče u cenama i pružaju građanima fer uslove, dogovaraju se kako da povećaju svoje marže, čime svi zajedno zarađuju dodatnih 50 dinara po komadu. Potrošači su prisiljeni da plaćaju više za isti proizvod, dok su cene u manjim trgovinama ili u susednim zemljama za taj isti proizvod često znatno niže, što dodatno otežava život običnim ljudima.
Ova praksa ne samo da predstavlja manipulisanje tržištem, već je i kršenje zakona o zaštiti konkurencije. Dogovor o cenama između lanaca marketa onemogućava zdravu konkurenciju, što rezultira višim troškovima za obične građane. Umesto da imaju pristup fer cenama koje odražavaju stvarnu vrednost proizvoda, potrošači se suočavaju sa veštački napumpanim cenama, što nije pravedno niti legalno. Ova situacija ne samo da šteti vašem budžetu, već i narušava temelje tržišnog sistema, čineći ga nefunkcionalnim za svakog građanina.
Vučić i Vučević ulažu ogromne napore da snize cene, ali im neko stavlja "klinove u točkove" i podstiče mašineriju profita?
Dok Vlada Srbije, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom Milošem Vučevićem, sprovodi akciju "Najbolja cena" sa ciljem da snizi cene osnovnih životnih namirnica, neko očigledno radi protiv naroda i predstavnika svoje države. Ova akcija, koja je osmišljena kako bi pomogla građanima da plate manje za osnovne proizvode, nailazi na ozbiljne prepreke od strane trgovaca koji ne žele da se odreknu svojih profita.
Međutim, postoji sve veća sumnja da se iza ovih opstrukcija kriju i pojedinci na visokim pozicijama, koji bi trebali da štite interese građana, a zapravo sabotiraju napore Vučića i Vučevića. Ako je zaista neko od nadležnih odobrio visoke cene i profitne marže velikih lanaca, postavlja se pitanje ko sve stoji iza ovog dogovora i kakvi su njihovi motivi? Građani se moraju zapitati ko ih zapravo štiti od pohlepe trgovinskih lanaca, dok istovremeno biva na delu unutrašnja sabotaža koja se odvija na račun njihovih ličnih budžeta.
Uprkos svim naporima države, čini se da pojedinci unutar sistema sabotiraju ove akcije, dozvoljavajući trgovcima da manipulišu cenama. Dok predsednik i premijer apeluju na solidarnost i odgovornost prema narodu, neki od ovih lanaca rade isključivo za sopstveni interes, ignorišući realnost i probleme običnog čoveka, a uz to možda imaju i podršku nekoga iz redova državnog aparata.
Ko puni svoje džepove na račun vaših muka?
Svaki dinar koji platite više za hleb, mleko ili ulje je dinar koji ide direktno u džep trgovinskih giganata. Oni, koji su već decenijama u povlašćenoj poziciji na tržištu, sada koriste svaki mogući trenutak da dodatno povećaju svoj profit, a vi, građani Srbije, ste ti koji plaćate cenu.
"Kazne i do nekoliko miliona evra, odnosno na desetine miliona dinara"
Portal Srbija Danas kontaktirao je Komisiju za zaštitu konkurencije u vezi sa istragom protiv četiri najveća trgovinska lanca u Srbiji. U odgovoru, Komisija je istakla da, u skladu sa svojim načinom rada, "ne može iznositi podatke, komentarisati i prejudicirati svoje postupanje, kao ni rokove, zbog interesa vođenja postupka i zaštite prava stranaka u postupku".
Dodatno su pojasnili da trajanje istrage zavisi od "niza faktora, uključujući složenost slučaja i obim saradnje stranaka u postupku", kao i ostvarivanje njihovih prava na odbranu.
U slučaju utvrđivanja povrede konkurencije, kompanijama može biti izrečena mera zaštite konkurencije "u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa do 10% od ukupnog godišnjeg prihoda u prethodnoj godini", pri čemu su dosadašnje kazne iznosile "i do nekoliko miliona evra, odnosno na desetine miliona dinara".
Komisija naglašava da visina kazne zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i obračunava se prema kriterijumima iz njihovih akata.
Takođe, u svetlu nedavnih sumnji o dogovaranju cena i kršenju zakona o zaštiti konkurencije, portal Srbija Danas je uputio pitanja na adrese četiri najveća trgovinska lanca u Srbiji: Merkator, Delhaize, Univerexport i Dis.
1. Kako komentarišete navode da su vaši trgovinski lanci deo dogovora o usklađivanju cena osnovnih životnih namirnica i proizvoda za svakodnevnu upotrebu, što direktno pogađa budžete građana, ali i krši zakon?
2. Kako komentarišete navode da vaši (isti) artikli imaju slične ili iste cene sa drugim velikim lancima marketa u Srbiji, koje su često značajno više od manjih lanaca ? Postoji li dogovor o cenovnoj politici između vas i drugih velikih lanaca?
3. Da li vi kao jedan od najvećih na tržištu smatrate da treba da poštujete zakon I da se ne dogovarate sa konkurencijom oko zajedničke cenovne politike?
4. Komisija za zaštitu konkurencije sprovodi istragu zbog sumnje u monopolsku praksu i nelojalnu konkurenciju. Da li ste svesni tih optužbi i kako ih komentarišete?
5. Na koji način određujete marže na osnovne životne namirnice i proizvode za svakodnevnu upotrebu, s obzirom na to da su one u nekim slučajevima značajno veće nego kod manjih trgovaca?
6. Da li smatrate da su vaši trenutni nivoi cena i marži pravedni u poređenju sa finansijskom situacijom prosečnog građanina Srbije?
7. Vi ste jedan od najbitnijih faktora koji utiču na inflaciju u Srbiji – da li mislite da treba dodatno da je povećavate previsokim maržama?
8. Da li planirate da preispitate svoju politiku cena i marži u svetlu optužbi za prekomerno bogaćenje na račun potrošača?
9. Koliko vaši trgovinski lanci beleže porast zarade u poslednjih pet godina i da li je taj rast u skladu sa porastom troškova za potrošače?
10. Da li ste imali sastanke sa predstavnicima drugih trgovinskim lanaca na kojima je dogovarana cena osnovnih proizvoda?
11. Koje mere planirate da preduzmete kako biste uverili građane Srbije da vaš lanac marketa posluje u njihovom najboljem interesu?
Na većinu ovih pitanja, trgovinski lanci nisu dostavili odgovore, osim kompanije (Delhaize) "Delez Srbija", koja nam je dostavila saopštenje povodom istrage Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije. Komisija je 10. oktobra 2024. godine, u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja, sprovela nenajavljeni uviđaj u sedištu kompanije "Delez Srbija".
Iz kompanije Delhaize poručuju da "u skladu sa politikom otvorenosti i odgovornosti u poslovanju, "Delez Srbija" je i pre pokretanja ovog postupka aktivno sarađivala sa Komisijom za zaštitu konkurencije." Dalje navode da su opredeljeni da "daju svoj doprinos utvrđivanju činjenica i pravom sagledavanju okolnosti u kojima funkcioniše trgovina na malo u Srbiji" i dodaju da će pružiti "svu potrebnu podršku i informacije."
- Kompanija "Delez Srbija" u celosti posluje u skladu sa propisima Republike Srbije, redovno podnosi izveštaje nadležnim institucijama, te ostaje dosledna profesionalnim standardima i transparentnosti u poslovanju - zaključuju iz Delhaize (Maxi).
Kompanije Merkator, Univerexport i Dis nisu dostavile odgovore na pitanja portala Srbija Danas do zaključenja ovog teksta.
Napomena: Cene proizvoda koje smo uporedili uzete su iz odabranih prodajnih objekata u trenutku obilaska na teritoriji grada Beograda. Moguće su promene u cenama usled različitih akcija, sezonskih popusta ili specifičnosti lokacija, što može uticati na manja odstupanja u podacima prikazanim u ovoj analizi.
