"Naš je zadatak da brinemo o građanima" Vučević o borbi države protiv neosnovanih marži velikih trgovinskih lanaca - Očekujem rešenja do MARTA

Premijer Srbije Miloš Vučević govorio je za Euronjuz da Vlada nema ništa protiv bilo kojeg trgovinskog lanca, ali da se u dogovoru sa predsednikom države radi kontrola formiranja cena u srpskim prodavnicama.

- Poštujem sve trgovce i trgovinske lance. Jedan od njih je najveći pojedinačni poslodavac u Srbiji. Ovo nije lov na veštice, nije rat protiv njih, ali ono što mi kao vlada radimo, u dogovoru sa predsednikom države, jeste kontrola formiranja cena u srpskim prodavnicama. Iz analiza i procena koje je radila državna agencija ima osnova sumnje da dolazi do kartelizacije i dogovora, negde prećutnog, između najvećih lanaca kako se formiraju cene. Što je nedozvoljeno.

Miloš Vučević je istakao da postoje i drugi nivoi kako trgovci utiču na proizvođače, u smislu reklamnog prostora, položaja proizvoda na rafu, gde se stvara dodatni prostor za zaradu.

- Taj profit mora biti u meri pristojnosti i ne znači da neko treba da dere kožu nekome. Naš je zadatak da brinemo o građanima - naglasio je predsednik Vlade.

On je istakao da je vrlo komplikovan proces koji se vodi i ako se utvrdi da je do kartelizacije došlo konsekvence su ozbiljne, kao i dalje posledice.

- Daleko je otišla nadležna agencija koja sprovodi kontrolu. Pre marta sledeće godine ne možemo dobiti čvrsto završen predmet. Očekujem do marta. Ne mogu da prejudiciram dalje. Građani moraju da znaju da radimo na kontroli cena i sa te strane utičemo na standard građana Srbije. Promet je oko pet milijardi evra godišnje. Verujem da ćemo uraditi dobru stvar. Spremamo nova zakonska rešenja za zaštitu potrošača. Videli smo dobre primere u zemljama EU i spremni smo da izađemo pred narodne poslanike.

Podsetimo, Srbija Danas je prva pisala i sprovela istraživanje na temu cena marži na velikim lancima supermarketa u Srbiji. 

Kada je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je istragu koja upućuje na dogovor između četiri velika trgovinska lanca – Delhaize, Merkator S, DIS i Univerexsport – kojima je, sumnja se, zajednički cilj bio povećanje zarade na uštrb građana Srbije. Dok država pokušava kroz razne akcije da olakša život građanima, ovi giganti, očigledno, idu suprotnim putem. Narod plaća visoke cene, jer je neko odlučio da se bogati još više.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet povodom informacija iz Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije Srbije kojim se pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri privredna društva - "Delez", "Merkator S", "Univereksport-import" i "DIS", zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela.

Sistematsko gušenje malih trgovaca i udar na potrošače

Cena vašeg svakodnevnog hleba, mleka i ulja možda je dogovorena iza zatvorenih vrata.

Istraživanje portala Srbija Danas pokazuje surovu istinu: veliki trgovinski lanci ne samo da diktiraju cene, već ih, po svemu sudeći, usklađuju na nivou koji je previsok za prosečnog građanina. U poređenju sa marketima Sunce i Aman, u kojima su cene značajno niže, proizvodi u lancima kao što su Maxi, DIS, Merkator i Univerexport nude se po višim cenama – cenama koje, sumnja se, ne reflektuju stvarnu vrednost tih proizvoda, već želju trgovaca da ostvare što veći profit.

Razlika u ceni između ove dve grupacije trgovaca (Sunce i Aman sa jedne, a Maxi, Dis, Merkator i Univerexport sa druge strane)  nije samo nekoliko dinara. Radi se o stotinama dinara koje, kada se saberu tokom meseca, znače veliku razliku u budžetima mnogih porodica. I dok se vi borite da obezbedite osnovne životne namirnice, neki tamo, u luksuznim kancelarijama, dogovaraju marže koje im omogućavaju da uživaju u svojim profitima. Građani Srbije plaćaju višak, jer se igraju "monopolisti".

Na osnovu našeg istraživanja, ekipa portala "Srbija Danas" obišla je markete Merkator i Sunce kako bi uporedila cene za 45 različitih artikala. Otkrili smo da za iste proizvode potrošači u Merkatoru plaćaju 3.095,25 dinara više nego u Suncu, što predstavlja skoro 30% razlike u ceni (28,21%). Ova razlika nije zanemarljiva, a kada se prenese na godišnji nivo, postaje ogroman udar na budžet prosečne porodice. Visoke marže, koje očigledno nisu opravdane stvarnim troškovima, direktno opterećuju potrošače i podižu pitanje pravednosti i transparentnosti u formiranju cena.

Prema podacima za 2023. godinu, prosečna godišnja potrošačka korpa u Srbiji iznosila je 1.190.810,08 dinara. Zbog neosnovanog povećanja marži od strane određenih velikih trgovinskih lanaca, pojedini građani Srbije su plaćali znatno višu cenu za osnovne životne namirnice i proizvode za svakodnevnu upotrebu.

Prema izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, stope bruto marži su porasle sa prosečnih 19% u 2016. godini na čak 38% u 2023. godini, kod pojedinih trgovinskih lanaca.

Ako uzmemo u obzir rast marži koja čini 19%, to znači da su građani Srbije u 2023. godini kupujući u preskupim marketima koji su ostvarivali ekstra (monopolski) profit, plaćali čak 226.254,91 dinara više prošle godine kupujući osnovne životne namirnice i proizvode za svakodnevnu upotrebu. Samo zbog, kako se sumnja, nezasitne želje trgovinskih lanaca za profitom. Ovaj rast cena, koji očigledno nije posledica realnih tržišnih uslova već neosnovanog dizanja marži, direktno ugrožava standard građana i dodatno produbljuje ekonomske nejednakosti u društvu.

Manipulacija maržama – kako velike kompanije ostaju na vrhu dok narod plaća sve više?

Manipulacija maržama, odnosno razlika između troškova nabavke proizvoda i konačne prodajne cene, postala je, po svemu sudeći, mehanizam za bogaćenje velikih trgovinskih lanaca. Prema podacima Komisije za zaštitu konkurencije, u periodu od 2016. do 2023. godine, bruto marža ovih trgovaca skočila je sa 19% na neverovatnih 38%. Dok su cene osnovnih proizvoda rasle znatno brže od inflacije, zarade ovih lanaca su se višestruko uvećale. Njihova dobit nije rasla jer prodaju više proizvoda – prodaja je čak blago opala – već zato što su povećali marže.

Zamislite ovo: cena proizvoda kao što su mleko, ulje, brašno ili šećer, koje svakodnevno koristite, dogovorena je na nivou višem od realne tržišne vrednosti, kako bi nekoliko velikih igrača moglo da zaradi više nego ikada. Dok vi plaćate skuplje, oni beleže rekordan profit.

Iza kulisa – dogovor trgovinskih lanaca na štetu potrošača?

Slike sa sastanka predstavnika najvećih trgovinskih lanaca, koje su se nedavno pojavile u javnosti, otkrivaju mnogo više nego što oni žele da priznaju. Dok se u javnosti prave da su u žestokoj tržišnoj borbi, sumnja se da, iza zatvorenih vrata, u beogradskim restoranima, dogovaraju se o održavanju visokih cena. Ovi sastanci, daleko od očiju javnosti, omogućavaju im da zarade na račun svakog pojedinca koji uđe u njihov market.

Ovo je izgleda surova realnost. Veliki trgovinski lanci se po svemu sudeći ponašaju kao da su iznad zakona, i uprkos državnim naporima da se cene spuste, oni idu svojim putem, ne mareći za težak položaj potrošača. Dok se vi trudite da sastavite kraj s krajem, vlasnici trgovinskih lanaca dogovaraju se kako da vas "olakšaju" za još koji dinar.

Ovako veliki trgovinski lanci uvećavaju svoje bogatstvo na račun naroda?
Veliki trgovinski lanci u Srbiji, kao što su Delhaize, DIS, Merkator i Univerexport, pokrivaju gotovo celu zemlju i kako se u istrazi navodi, sprovode taktiku koja oštećuje obične potrošače. Ovi trgovci, sumnja se, dogovaraju cene proizvoda na način koji direktno ugrožava vaš novčanik.

Na primer, zamislite da neki proizvod, koji realno vredi 100 dinara, svi ovi lanci prodaju po 150 dinara jer su se tako međusobno dogovorili. Umesto da se takmiče u cenama i pružaju građanima fer uslove, dogovaraju se kako da povećaju svoje marže, čime svi zajedno zarađuju dodatnih 50 dinara po komadu. Potrošači su prisiljeni da plaćaju više za isti proizvod, dok su cene u manjim trgovinama ili u susednim zemljama za taj isti proizvod često znatno niže, što dodatno otežava život običnim ljudima.

Ova praksa ne samo da predstavlja manipulisanje tržištem, već je i kršenje zakona o zaštiti konkurencije. Dogovor o cenama između lanaca marketa onemogućava zdravu konkurenciju, što rezultira višim troškovima za obične građane. Umesto da imaju pristup fer cenama koje odražavaju stvarnu vrednost proizvoda, potrošači se suočavaju sa veštački napumpanim cenama, što nije pravedno niti legalno. Ova situacija ne samo da šteti vašem budžetu, već i narušava temelje tržišnog sistema, čineći ga nefunkcionalnim za svakog građanina.

"Kazne i do nekoliko miliona evra, odnosno na desetine miliona dinara"

Portal Srbija Danas kontaktirao je Komisiju za zaštitu konkurencije u vezi sa istragom protiv četiri najveća trgovinska lanca u Srbiji. U odgovoru, Komisija je istakla da, u skladu sa svojim načinom rada, "ne može iznositi podatke, komentarisati i prejudicirati svoje postupanje, kao ni rokove, zbog interesa vođenja postupka i zaštite prava stranaka u postupku".

Dodatno su pojasnili da trajanje istrage zavisi od "niza faktora, uključujući složenost slučaja i obim saradnje stranaka u postupku", kao i ostvarivanje njihovih prava na odbranu.

U slučaju utvrđivanja povrede konkurencije, kompanijama može biti izrečena mera zaštite konkurencije "u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa do 10% od ukupnog godišnjeg prihoda u prethodnoj godini", pri čemu su dosadašnje kazne iznosile "i do nekoliko miliona evra, odnosno na desetine miliona dinara".

Komisija naglašava da visina kazne zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i obračunava se prema kriterijumima iz njihovih akata.