Skuplje cena mleka, brašna, hleba i ulja... Pogledajte kako marketi pljačkaju građane Srbije - dobit preko naše grbače je sramna
Postavlja se pitanje hoće li građani Srbije napokon dobiti niže cene i pristup poštenim tržišnim vrednostima, ili će trgovinski lanci nastaviti sa praksom bogaćenja na račun potrošača.
Građani Srbije sve više osećaju pritisak zbog stalnog rasta cena osnovnih namirnica i proizvoda koje koriste svakodnevno. Iako država pokušava da poboljša životni standard, sumnja se da su najveći trgovinski lanci tajno dogovorili povećanje cena kako bi ostvarili veće profite.
Četiri najveća trgovinska lanca pod istragom
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je istragu protiv četiri velika trgovinska lanca – Delhaize, Merkator S, DIS i Univerexport – zbog sumnji da su dogovorom povećavali cene na štetu građana.
Istraga ukazuje na moguće kršenje Zakona o zaštiti konkurencije, čime bi se stvorili uslovi za veštačko povećanje cena proizvoda.
Građani, dok pokušavaju da obezbede osnovne potrebe, suočavaju se sa sve većim troškovima.
Ekipa portala Srbija Danas je obišla markete Merkator i Sunce kako bi uporedila cene različitih proizvoda.
Istraživanje je pokazalo da veliki trgovinski lanci ne samo da postavljaju visoke cene, već ih i usklađuju, što je često previše za običnog potrošača.
U poređenju sa marketima Sunce i Aman, cene u velikim lancima kao što su Maxi, DIS, Merkator i Univerexport su znatno više, a ne odražavaju pravu vrednost proizvoda, već želju trgovaca da zarade što više.
Povećanje marži
Prema podacima iz 2023. godine, prosečna godišnja potrošačka korpa u Srbiji iznosila je 1.190.810,08 dinara. Zbog neosnovanog povećanja marži kod nekih trgovinskih lanaca, građani su morali da troše dodatnih 226.254,91 dinara više nego što bi trebali za osnovne proizvode.
Ovaj porast cena nije rezultat normalnih tržišnih uslova, već namernog podizanja marži, što dodatno pogoršava ekonomske razlike u društvu.
Pogoršanje ekonomskih razlika u društvu
Izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da su marže velikih trgovinskih lanaca porasle sa 19% u 2016. godini na čak 38% u 2023. godini. To znači da su potrošači u 2023. godini trošili čak 226.254,91 dinara više nego što bi trebali za osnovne proizvode.
Ovaj nagli porast cena nije rezultat normalnih tržišnih uslova, već namernog povećanja marži. To direktno utiče na životni standard građana i pogoršava ekonomske razlike u društvu.
Rekordni profiti na račun potrošača
Izveštaji navode da se predstavnici najvećih trgovinskih lanaca sastaju daleko od očiju javnosti kako bi dogovorili cene proizvoda.
Ovi sastanci se, kako se sumnja, dešavaju u ekskluzivnim restoranima u Beogradu, gde se utvrđuju cene koje su veće od tržišne vrednosti.
Na taj način, dok se u medijima predstavljaju kao konkurenti, zapravo zajedno održavaju visoke cene i beleže rekordne profite na račun potrošača.
Cene osnovnih namirnica, kao što su mleko, ulje, brašno i šećer, skočile su iznad nivoa inflacije, što sugeriše da trgovinski lanci favorizuju profit na račun građana.
Iako se prodaja smanjuje, njihovi profiti rastu – ne zbog povećane prodaje, već zbog namernog povećanja dobitnih marži.
Šteta po građane
Sumnja se da dogovori među trgovinskim lancima krše zakon o zaštiti konkurencije i sprečavaju fer tržišne uslove.
To znači da potrošači ne mogu da kupe proizvode po realnim cenama, već plaćaju veštački povećane cene.
Ova situacija može imati dugoročne posledice na budžet građana i narušava osnovne principe tržišne ekonomije u Srbiji.
Odgovori kompanija
Portal Srbija Danas uputio je pitanja kompanijama Delhaize, Merkator S, Univerexport i DIS o ovim navodima.
Jedina kompanija koja je odgovorila je Delhaize Srbija, koja je navela da posluje u skladu sa zakonima i da je otvorena za saradnju sa Komisijom za zaštitu konkurencije (pogledajte klikom OVDE).
Ostale kompanije, kao što su Merkator, Univerexport i DIS, nisu dale odgovore na pitanja našeg portala.
Da li će građani i dalje snositi posledice?
Dok se istraga nastavlja, postavlja se pitanje hoće li građani Srbije napokon dobiti niže cene i pristup poštenim tržišnim vrednostima, ili će trgovinski lanci nastaviti sa praksom bogaćenja na račun potrošača.
Komisija za zaštitu konkurencije ima ključnu ulogu u razotkrivanju ovog slučaja i vraćanju poverenja potrošača.
