MISLITE DA ZNATE, ALI VEĆINA GREŠI: Šta da radite sa lekovima kojima je istekao rok trajanja?
Lekovi koji su neupotrebljivi često završe tamo gde im nikako nije mesto, a gde ih većina građana baca - u kontejnerima. Da li uopšte znate šta treba da radite kada nađete gomilu istih u svom domu?
Većina porodica poseduje manje ili veće zalihe lekova koje se nalaze u kući za „ne daj Bože“ ukoliko nekome od ukućana zatreba. Problem koji nastaje jeste što građani retko kada proveravaju da li su ti lekovi i dalje upotrebljivi ili im je istekao rok trajanja, a drugi i još veći jeste, da kada to i uoče najčešće ne postupaju u skladu sa Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom i isti bacaju u gradske kontejnere.
Prema istraživanju studenta Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“ i Beogradske politehnike ustanovljeno je da je poznavanje pravila stanovništva u vezi sa odlaganjem medicinskog otpada veoma slabo, ali ono što je još dodatno zabrinjavajuće jeste činjenica da jako mali broj apoteka i apotekara postupa kako je predviđeno Pravilnikom.
Više od polovine ispitanog stanovništva na ovo pitanje odgovorilo je potvrdno i istaklo pri tom da nisu znali da neupotrebljivi lekovi imaju posebno mesto za odlaganje čime se dodatno štiti zdravlje građana i životna sredina.
Apotekari nestručni
Obaveza apotekara, prema Pravilniku jeste da prilikom prodaje lekova ljudima nagoveste šta treba da urade sa njima ukoliko postanu neopotrebljivi. Međutim, građani ističu da takva obaveštenja slabo dobijaju, gotovo nikada, kao i da kada su hteli da se informišu o tome nisu dobijali adekvatne odgvore.
Na pitanja da li su apoteke dužne da imaju kontejnere u kojima stanovništvo može da odlaže neupotrebljivo lekove, veliki broj apotekara smatra da to treba da rade samo državne ustanove, što nije u skladu sa zakonom.
Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom donet je 2010. godine. Prema njemu sve apoteke su dužne da:
- Besplatno preuzimaju neupotrebljive lekove od građana
- Obezbede u poslovnom prostoru vidljivo označeno mesto za kontejnere
- Istaknu obaveštenje o preuzimanju bez naknade
Danas, nakon pet godina samo 34, 4 odsto apoteka je nabavilo posebne kontejnere, pokazala su istraživanja.
Trenutno je u Srbiji lagerovano 200 tona farmaceutskog otpada, a čak 10 – 25 odsto je opasan i rizičan po zdravlje i životnu sredinu jer veliki broj lekova sa prošlim rokom trajanja, zbog nedovoljne svesti građana i nedovoljnim uticajem medicinskih ustanova završi u otpadnim vodama.
Šta je medicinski otpad?
Industrijski i medicinski otpad smatraju se rizičnim jer sadrže otrovne materije. Određene vrste kućnog otpada su takođe rizične. Rizični otpad ubija ljude, životinje i biljke, truje vodu, vazduh i zemljište. Kućni rizičan otpad su stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve što ima baterije, đubriva i pesticidi, paste za obuću, toplomeri i termometri i svi električni uređaji i merni instrumenti!
"2011. godine 30 odsto apoteka reklo je da planira da postavi obaveštenja o tome da poseduju odgovarajuće kontejnere gde građani mogu da odlažu neupotrebljive lekove, ali nakon četiri godine samo 20 odsto je to i učinilo, što je nedovoljno", obrazložili su studenti "Future".
"Cilj našeg istraživanja bio je da se probudi svest stanovništva, unese nemir u uspavanu savest vlasnika apoteka, a država pokrene na akciju, jer situacija u našoj zemlji je prilično ozbiljna i zabrinjavajuća", rekao je profesor na Beogradskoj politehnici dr Šimon Đarmati, koji je i koordinator ovog istraživanja.
Lekove vadili iz kontejnera i prodavali na pijaci
Ono što je takođe veoma zabrinjavajuće jeste da lekove koji se bacaju u gradskim kontejnerima često ljudi vade i nelegalno prodaju te njihovo korišćenje može imati veoma kobne posledice. O tome svedoči i nedavna vest koju su preneli mediji u kojoj se navode primeri u kojima lekove prodaju na Bajlonijevoj pijaci po niskim cenama.
Inače, na teritoriji cele zemlje, količine medicinskog otpada na godišnjem nivou u privatnim i državnim zdravstvenim ustanovama procenjuju se na 48.000 tona, od čega je 9.600 tona opasan infektivni otpad. Na nivou Beograda, oko dve trećine ukupnog medicinskog otpada čini opasan infektivni otpad, što je oko 3.000 tona godišnje.
Gde idu sakupljeni lekovi?
Ono što još uvek nije određeno jeste finansiranje adekvatnog upravljanja neupotrebljivim lekovima, odnosno ko preuzima tu odgovornost na sebe. Upravo zbog toga, pretpostavljamo da apoteke ne žele da preuzmu ni svoju osnovnu obavezu jer jednostavno ne znaju kome dalje da se obrate.
Pogledajte i:
