МИСЛИТЕ ДА ЗНАТЕ, АЛИ ВЕЋИНА ГРЕШИ: Шта да радите са лековима којима је истекао рок трајања?
Лекови који су неупотребљиви често заврше тамо где им никако није место, а где их већина грађана баца - у контејнерима. Да ли уопште знате шта треба да радите када нађете гомилу истих у свом дому?
Већина породица поседује мање или веће залихе лекова које се налазе у кући за „не дај Боже“ уколико некоме од укућана затреба. Проблем који настаје јесте што грађани ретко када проверавају да ли су ти лекови и даље употребљиви или им је истекао рок трајања, а други и још већи јесте, да када то и уоче најчешће не поступају у складу са Правилником о управљању медицинским отпадом и исти бацају у градске контејнере.
Према истраживању студента Факултета за примењену екологију „Футура“ и Београдске политехнике установљено је да је познавање правила становништва у вези са одлагањем медицинског отпада веома слабо, али оно што је још додатно забрињавајуће јесте чињеница да јако мали број апотека и апотекара поступа како је предвиђено Правилником.
Више од половине испитаног становништва на ово питање одговорило је потврдно и истакло при том да нису знали да неупотребљиви лекови имају посебно место за одлагање чиме се додатно штити здравље грађана и животна средина.
Апотекари нестручни
Обавеза апотекара, према Правилнику јесте да приликом продаје лекова људима наговесте шта треба да ураде са њима уколико постану неопотребљиви. Међутим, грађани истичу да таква обавештења слабо добијају, готово никада, као и да када су хтели да се информишу о томе нису добијали адекватне одгворе.
На питања да ли су апотеке дужне да имају контејнере у којима становништво може да одлаже неупотребљиво лекове, велики број апотекара сматра да то треба да раде само државне установе, што није у складу са законом.
Правилник о управљању медицинским отпадом донет је 2010. године. Према њему све апотеке су дужне да:
- Бесплатно преузимају неупотребљиве лекове од грађана
- Обезбеде у пословном простору видљиво означено место за контејнере
- Истакну обавештење о преузимању без накнаде
Данас, након пет година само 34, 4 одсто апотека је набавило посебне контејнере, показала су истраживања.
Тренутно је у Србији лагеровано 200 тона фармацеутског отпада, а чак 10 – 25 одсто је опасан и ризичан по здравље и животну средину јер велики број лекова са прошлим роком трајања, због недовољне свести грађана и недовољним утицајем медицинских установа заврши у отпадним водама.
Шта је медицински отпад?
Индустријски и медицински отпад сматрају се ризичним јер садрже отровне материје. Одређене врсте кућног отпада су такође ризичне. Ризични отпад убија људе, животиње и биљке, трује воду, ваздух и земљиште. Кућни ризичан отпад су стари лекови, фарбе и конзерве од фарби, моторно уље и уљни филтери, све хемикалије, сијалице, дезодоранси, све што има батерије, ђубрива и пестициди, пасте за обућу, топломери и термометри и сви електрични уређаји и мерни инструменти!
"2011. године 30 одсто апотека рекло је да планира да постави обавештења о томе да поседују одговарајуће контејнере где грађани могу да одлажу неупотребљиве лекове, али након четири године само 20 одсто је то и учинило, што је недовољно", образложили су студенти "Футуре".
"Циљ нашег истраживања био је да се пробуди свест становништва, унесе немир у успавану савест власника апотека, а држава покрене на акцију, јер ситуација у нашој земљи је прилично озбиљна и забрињавајућа", рекао је професор на Београдској политехници др Шимон Ђармати, који је и координатор овог истраживања.
Лекове вадили из контејнера и продавали на пијаци
Оно што је такође веома забрињавајуће јесте да лекове који се бацају у градским контејнерима често људи ваде и нелегално продају те њихово коришћење може имати веома кобне последице. О томе сведочи и недавна вест коју су пренели медији у којој се наводе примери у којима лекове продају на Бајлонијевој пијаци по ниским ценама.
Иначе, на територији целе земље, количине медицинског отпада на годишњем нивоу у приватним и државним здравственим установама процењују се на 48.000 тона, од чега је 9.600 тона опасан инфективни отпад. На нивоу Београда, око две трећине укупног медицинског отпада чини опасан инфективни отпад, што је око 3.000 тона годишње.
Где иду сакупљени лекови?
Оно што још увек није одређено јесте финансирање адекватног управљања неупотребљивим лековима, односно ко преузима ту одговорност на себе. Управо због тога, претпостављамо да апотеке не желе да преузму ни своју основну обавезу јер једноставно не знају коме даље да се обрате.
Погледајте и:
