PREŽIVEO JE "KRISTALNU NOĆ" U ZADRU: "Vozio sam traktor bez akumulatora, ako ga ugasim, nema dalje"

M. M. (59) je rođen u centru Zadra, u Dalmaciji. Svedok je raznih nemilih dešavanja koje su po njegovim rečima počinili "Srbi katolici", tj. Hrvati nad Srbima pravoslavcima.

Priča nam kako je Zadar bio leglo šovinizma i nacionalizma. Uvek je postojala mržnja prema Srbima pravoslavcima, što je, kako kaže, potencirano od same katoličke crkve i Vatikana.

On kaže da se nakon sukoba na prostoru bivše Jugoslavije stalno izbegavalo reći ko je krivac, a onda se polako priseća šta je bila inicajalna kapisla tih tragičnih dešavanja...

"Sve je počelo još 2. maja 1991. godine. Kristalnu noć sam gledao sa svoje terase", priča M. M koji se našao u izbegličkoj koloni tokom akcije "Oluja".

Kristalnu noć je pokrenuo ovaj događaj

"Kristalnoj noći je prethodilo ubistvo policajca u Obrovcu, Hrvata, za šta je optužen Srbin. Policajac je bio pristojan momak i imao je još četiri brata. Namerno su njega ubili, ostaje ih još četvorica, pa će porodica navodno lakše preboleti, drugačije je kada ubiješ jedinca. Kasnije smo saznali da su ga ubili njegovi, po nalogu", priča M.M.

Prema rečima našeg sagovornika policajca su ubili, a optužili nevinog Srbina kako bi izazvali nerede tj. Kristalnu noć.

"Stajao sam na balkonu sa familijom i gledali smo dok je par hiljada Srba katolika (Hrvata) na čelu sa njihovom policijom razbijalo 158 lokala srpskih vlasnika u Zadru", kaže naš sagovornik koji je zagovornik teorije da su Hrvati u većini slučajeva zapravo Srbi katoličke veroispovesti.

"Prvi zapaljen je kiosk 'Borbe'. Jedan Srbin katolik je išao motorom i samo govorio koji su srpski lokali. Govorili su "Ruši, ruši, ruši!!", sve je bilo razbijeno, k'o posle fašista u Nemačkoj", navodi M. M. 

Početak akcije "Oluja"

Posle ovih događaja pobegao je na selo sa familijom, jer se već tada uvukao strah u kosti srpskom narodu. Svi su osećali da se sprema neko zlo.

"Kobne noći je počelo granatiranje. U pet ujutru komšija me budi iz kreveta, jer ja do zadnjeg momenta nisam verovao da mi idemo. On je umesto mene upalio traktor. Taj traktor nije imao ni svetla ni akumulator. Komšija ga je upalio na guranje i kazao mi: 'Evo ti traktor, idi sa familijom'", priča M.M. koji je tokom Oluje izbegao iz Zadra.

Nije znao kuda, kako... Brinulo ga je što ide na put bez povratka.

"Traktor nema svetlo, ni akumulator, ja ga vozim. Bili smo među poslednjima koji su krenuli. Brzo smo došli do Knina. Tek smo kod Srba naišli na te ogromne kolone. Rečeno nam je da se povlačimo do tog mesta, a da za par dana idemo nazad, kući. Vozim traktor, a ne smem da ga ugasim dok spavamo, jer posle ne mogu da ga upalim. Parkiram ga tako svaki put na nizbrdici, pa kada se probudimo, otkočim ga ne bi li se upalio sam od sebe", dodaje on.

Nisu imali hrane, a ni vode, većina njih ne bi mogla jesti, sve i da ju je bilo.

"Sva sreća, pa smo poneli 2 litre rakije, da mogu sa tim da se 'drogiram', jer nismo imali dovoljno hrane, a ni dovoljno vode. Putovao sam 7 dana, a ta rakija mi je pomogla da izdržim. Kada je tako tragična situacija, onda vam se i ne jede, razmišljate samo da spasite živu glavu", priča M.M.

Nailazili su na ranjene, na ljude koji pate, jer su im tokom puta u izbegličkoj koloni preminula deca ili roditelji.

Poimanje realnosti

"Kada ste u takvoj situaciji, vi više ne možete da shvatite da se nikada nećete vratiti tamo", dodaje on.

"Kada smo išli ka Kuzminu, sreli smo izbegličku kolonu iz Istočne Slavonije, svima su prevozna sredstva bila razbijena, a na naše pitanje: Zašto su vas tukli? – rekli su da su ih Srbi katolici (Hrvati) dočekali na mostovima i kamenovali. Dolazili su sa razbijenim, krvavim, glavama", priča M.M. 

"U Beograd smo došli kod familije, a svoga sina nisam video 7 dana. Tada je imao pet godina, poslali smo ga ranije. Nama je bilo bitno da njega sačuvamo. Da on ne pati usput.

M.M. nikada nije poželeo da se vrati nazad!!!