ПРЕЖИВЕО ЈЕ "КРИСТАЛНУ НОЋ" У ЗАДРУ: "Возио сам трактор без акумулатора, ако га угасим, нема даље"

М. М. (59) је рођен у центру Задра, у Далмацији. Сведок је разних немилих дешавања које су по његовим речима починили "Срби католици", тј. Хрвати над Србима православцима.

Прича нам како је Задар био легло шовинизма и национализма. Увек је постојала мржња према Србима православцима, што је, како каже, потенцирано од саме католичке цркве и Ватикана.

Он каже да се након сукоба на простору бивше Југославије стално избегавало рећи ко је кривац, а онда се полако присећа шта је била иницајална каписла тих трагичних дешавања...

"Све је почело још 2. маја 1991. године. Кристалну ноћ сам гледао са своје терасе", прича М. М који се нашао у избегличкој колони током акције "Олуја".

Кристалну ноћ је покренуо овај догађај

"Кристалној ноћи је претходило убиство полицајца у Обровцу, Хрвата, за шта је оптужен Србин. Полицајац је био пристојан момак и имао је још четири брата. Намерно су њега убили, остаје их још четворица, па ће породица наводно лакше преболети, другачије је када убијеш јединца. Касније смо сазнали да су га убили његови, по налогу", прича М.М.

Према речима нашег саговорника полицајца су убили, а оптужили невиног Србина како би изазвали нереде тј. Кристалну ноћ.

"Стајао сам на балкону са фамилијом и гледали смо док је пар хиљада Срба католика (Хрвата) на челу са њиховом полицијом разбијало 158 локала српских власника у Задру", каже наш саговорник који је заговорник теорије да су Хрвати у већини случајева заправо Срби католичке вероисповести.

"Први запаљен је киоск 'Борбе'. Један Србин католик је ишао мотором и само говорио који су српски локали. Говорили су "Руши, руши, руши!!", све је било разбијено, к'о после фашиста у Немачкој", наводи М. М. 

Почетак акције "Олуја"

После ових догађаја побегао је на село са фамилијом, јер се већ тада увукао страх у кости српском народу. Сви су осећали да се спрема неко зло.

"Кобне ноћи је почело гранатирање. У пет ујутру комшија ме буди из кревета, јер ја до задњег момента нисам веровао да ми идемо. Он је уместо мене упалио трактор. Тај трактор није имао ни светла ни акумулатор. Комшија га је упалио на гурање и казао ми: 'Ево ти трактор, иди са фамилијом'", прича М.М. који је током Олује избегао из Задра.

Није знао куда, како... Бринуло га је што иде на пут без повратка.

"Трактор нема светло, ни акумулатор, ја га возим. Били смо међу последњима који су кренули. Брзо смо дошли до Книна. Тек смо код Срба наишли на те огромне колоне. Речено нам је да се повлачимо до тог места, а да за пар дана идемо назад, кући. Возим трактор, а не смем да га угасим док спавамо, јер после не могу да га упалим. Паркирам га тако сваки пут на низбрдици, па када се пробудимо, откочим га не би ли се упалио сам од себе", додаје он.

Нису имали хране, а ни воде, већина њих не би могла јести, све и да ју је било.

"Сва срећа, па смо понели 2 литре ракије, да могу са тим да се 'дрогирам', јер нисмо имали довољно хране, а ни довољно воде. Путовао сам 7 дана, а та ракија ми је помогла да издржим. Када је тако трагична ситуација, онда вам се и не једе, размишљате само да спасите живу главу", прича М.М.

Наилазили су на рањене, на људе који пате, јер су им током пута у избегличкој колони преминула деца или родитељи.

Поимање реалности

"Када сте у таквој ситуацији, ви више не можете да схватите да се никада нећете вратити тамо", додаје он.

"Када смо ишли ка Кузмину, срели смо избегличку колону из Источне Славоније, свима су превозна средства била разбијена, а на наше питање: Зашто су вас тукли? – рекли су да су их Срби католици (Хрвати) дочекали на мостовима и каменовали. Долазили су са разбијеним, крвавим, главама", прича М.М. 

"У Београд смо дошли код фамилије, а свога сина нисам видео 7 дана. Тада је имао пет година, послали смо га раније. Нама је било битно да њега сачувамо. Да он не пати успут.

М.М. никада није пожелео да се врати назад!!!