GODIŠNJICA IZBORA: Da li je Srbiji krenulo nabolje?
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji održani su tačno pre godinu dana, a od tada su se desile mnoge bitne promene za Srbiju, kao i za njene građane, tvrde poslanici.
Građani Srbije bili su u prilici da 16. marta 2014. godine ponovo izađu na birališta, a o tome kakve promene nam je to donelo za ovih godinu dana, naši sagovornici su u jednom saglasni: "Srbija je krenula boljim putem".
Predsednik poslaničke grupe SNS Zoran Babić smatra da je država za godinu dana postala stabilnija i uređenija, ima bolju perspektivu, a od konkretnih stvari posebno ističe usvajanje seta bitnih zakona o radu, privatizaciji, stečaju, planiranju i izgradnji, koji "stvaraju bolju investicionu atmosferu".
"Srbija je stabilnija država i u međunarodnim okvirima, sa najboljim komšijskim odnosima i sa zemljama u regionu. Potpisan je sporazum sa MMF-om, pri čemu je stavljem međunarodni pečat stabilnosti i poverenja. Mnogo toga je bolje, ali je i veliki put pred nama“, objašnjava Babić za SrbijaDanas.com i dodaje da ljudi više veruju u državu i ovu vlast.
Kao glavni prioritet Babić navodi smanjenje nezaposlenosti otvaranjem radnih mesta, jer je još mnogo ljudi bez posla, ali i usvajanje brojnih zakona, zbog čega će Skupština raditi "punom parom".
Omerović: Dobar rad, niko jači od države
Poslanik opozicione Socijaldemokratske partije Srbije Meho Omerović rad vlasti u prethodnoj godini ocenjuje kao dobar.
"Vidljiv je napredak svakako, pre svega u nečemu što se zove rad na pitanjima manjinskih prava, kao i pozicije svih onih koji su marginalizovani. Država je po prvi put pokazala da niko ne može biti jači od nje. Kada je u pitanju kvalitet života, nismo još uvek osetili boljitak, ali ono što je dobro, jeste da je država pošla od sebe, kada je u pitanju smanjenje plata i penzija", navodi Omerović.
"Najpozitivnije u radu Skupštine do sad je što su sami parlamentarci predložili četiri-pet zakona, s obzirom na to da je do sada to uvek bila inicijativa Vlade, Narodne banke i slično", navodi Čolaković.Pored brojnih reformskih zakona koji su usvojeni, potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković kao bitan pomak navodi uspešan rad parlamenta u smislu da su neke zakone predložili i sami poslanici.
Član poslaničke grupe Nova Srbija Dubravka Filipovski ipak tvrdi suprotno.
"Građani su mogli da osete promene pre svega u funkcionisanju države, u činjenici da je država dovedena u red, da su institucije počele više da rade, da kontrolišu sprovođenje zakona, pre svega mislim na oporavak privrede. Najbolji primer za to je JAT i tim putem će se ići dalje", navodi Filipovski za SrbijaDanas.com.
Filipovski akcenat stavlja na borbu protiv korupcije i kriminala, usvajanje budžeta i mere ekonomske konsolidacije, kada je reč o dobrim potezima.
"Srbija je uspostavila mnogo bolje kontakte u odnosima sa drugim državama, pre svega sa EU, očekujemo otvaranje poglavlja, sve pripreme su do sada izvršene sa naše strane. Urađeno je sve što je do nas trebalo i očekujemo da počnemo nastavak pregovora", rekla je ona.
Funkcionerka i poslanik SPS-a Slavica Đukić Dejanović kao neke od najbitnijih rezultata izdvaja investicije.
"Vrlo delikatni potezi Vlade koji imaju okvirnu podršku najvećeg broja građana očigledno su pokazali da Srbija zaista nema nameru više da stoji već da uđe u jednu realnost i da najveći broj ljudi živi od svog rada. Građani su dobili prve poruke u uređenju države", zaključuje Dejanović u izjavi za naš portal.
Srpska napredna stranka je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila 1.736.920 glasova. Lista čiji je nosilac bio Aleksandar Vučić osvojila je 158 od 250 mandata u Skupštini Srbije, socijalisti sa koalicionim partnerima 19 mandata, a lista koju je predvodio Boris Tadić 18 mandata. U parlament su i ušli Savez vojvođanskih Mađara, SDA Sandžaka, kao i Partija za demokratsko delovanje - Riza Halimi. Većinom od 198 glasova Skupština Srbije je usvojila program Vlade i za njenog predsednika izabrala Aleksandra Vučića.
Ekonomska slika prethodnih godinu dana: Od poplava do kineskog samita
U proteklih godinu dana, ekonomija je polje koje je bilo fokus Vlade Srbije, i na kom su načinjene ogromne promene. Pre svega misli se na set ekonomskih zakona koji je donet (Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, Izmene Zakona o stečaju), ali i na mere štednje i fiskalne konsolidacije (smanjenje plata u javnom sektoru i penzija).
Mere koje se sprovode su teške, i kako je iz Vlade više puta isticano, naišle su na odobrenje mnogih svetskih instanci. Vlada smatra da rezultata već ima, pa je premijer nedavno najavio da bi uskoro mogli da imamo i, kako je naveo, "dobar rebalans“.
Kao potvrda, stigla je u februaru i odluka MMF-a o sklapanju trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom. Aranžman je vredan 1,2 milijardi evra, a prema želji vlasti, to je aranžman iz predostrožnosti.
Na ekonomske rezultate uticale su mnogo i majske poplave, koje su nanele ogromne gubitke. Utisak je i da se krenulo sa rešavanjem sudbina preduzeća koje su godinama u gubitku i blokadi, što je omogućio i novi zakon.
Mnogi za ekonomski događaj koji je obeležio proteklih godinu uzimaju Samit Kine i 16 zemalja iz regiona centralne i istočne Evrope, kojem je, kao i otvaranju Pupinovog mosta, prisustvovao i kineski premijer.
Pročitajte i:
