Hemikalije u hrani koje ste verovatno danas pojeli
Vrlo je teško znati šta se tačno nalazi u hrani koju svakodnevno konzumiramo, a ukoliko pomno ne pazimo i ne proveravamo sastav naveden na ambalaži, postoji velika šansa da unosimo sastojke koje nikada ne bismo ni u ludilu pojeli!
So
Smanjenjem unosa soli za pola moglo bi se spasiti čak 100 hiljada života godišnje. Azodikarbonamidi razgrađuju so na supstance koje mogu potencijalno biti kancerogene, stoga je smanjenje unosa soli svakako preporučljivo. Proizvođači hrane počinju smanjivati udeo soli u hrani, no taj proces je vrlo spor, stoga svakako treba pripaziti na sastav namirnica. Osim u prehrambenim proizvodima, so se koristi prilikom obrade metala, papira i celuloze.
BHA i BHT
Grickalice poput čipsa vrlo često se pripremaju u biljnom ulju, a upravo to ulje može biti opasno za zdravlje nakon što se upakuju. Taj se postupak naziva oksidacija. Butilirani hidroksianisol (BHA) i butiliran hydrozyttoluene (BHT) su antioksidanti i konzervansi na bazi nafte koji se koriste u mnogim namirnicama kako bi sprečili oksidaciju i produžili im rok trajanja. Razgradnjom BHA i BHT dolazi do kancerogenih spojeva u telu. Američko ministarstvo zdravstva navodi kako se BHA može smatrati kancerogenim spojem, no ipak ga je legalno stavljati u hranu. BHA se vrlo često koristi i kod gumenih i naftnih derivata te u kozmetičkim proizvodima. Ovaj aditiv može se pronaći u folijama za pakovanje proizvoda, žitaricama, kobasicama, pljeskavicama, žvakaćim gumama, čipsu, pivu, maslacu, biljnim uljima, kozmetici i hrani za životinje.
Bromirano biljno ulje
Bromirano biljno ulje je obično biljno ulje kojem je dodat hemijski element brom. Upravo zbog tog dodatka ne morate protresti sokove pre otvaranja jer brominirano biljno ulje ravnomerno raspoređuje molekule ukusa u piću. No dve odvojene studije pokazale su kako pojedinci koji piju velike količine sokova trpe ozbiljne zdravstvene posedice za koje lekari krive upravo to ulje. Bromirano biljno ulje zabranjeno je u mnogim evropskim zemljama, ali nažalost, u mnogima nije, pa se još uvek može naći kao sastavni deo gaziranih sokova. Osim u sokovima, ovo ulje se koristi u sprejevima za nos, peni za gašenje požara, bojama za kosu.
Kalijev sorbat
Ovaj konzervans sprečava rast gljivica i plijesni u jogurtima, sirevima, želeima, tortama i sušenoj govedini. Kalijev sorbat jedan je od najčešće korištenih konzervansa na svetu. Centar za nauku u javnom interesu smatra kalijev sorbat sigurnim po pitanju zdravlja, a prehrambeni naučnici ističu da bi izbacivanje ovog konzervansa iz hrane moglo izazvati netoleranciju na plesan kod potrošača.
Dimetil-polisiloksan
Supstanca protiv zgrušnjavanja ima široku primenu u prehrambenoj industriji. Dimetil-polisiloksan je na bazi silikona te sprečava penjanje ulja za vreme prženja pomfrita. Nalazi se u gotovo svim vrstama prehrambenih proizvoda, od čokolade, pa do žvakaćih guma. Ova supstanca se takođe može pronaći u kozmetici i u šamponima.
Kalcijum propionat
Ovaj se konzervans često nalazi u hlebu i pecivu, a sprečava ili usporava rast mikroorganizama. Osim toga, često se koristi u duvanskoj proizvodnji kao konzervans. Premda se navodi kao siguran za zdravlje, određeni brendovi hleba kao zamenu koriste pšenično brašno.
Red 4
Boja za hranu karmin, takođe poznata i kao K-carmin, Red 4 ili ekstrakt insekta cochineala, dobija se od kuvanih i zdrobljenih buba koji se zovu cochineal. Zbog crvene nijanse upravo se karmin može pronaći u jarkocrvenim bombonima i slatkišima. Kod nekih osoba ova boja za hranu može izazvati alergijske reakcije. S tim da je njeno korišćenje široko rasprostranjeno, neki proizvođači tvrde da je više ne koriste i da je zamenjuju bojama baziranim na soku od paradajza.
Veštačke boje
Većina hrane koja se prodaje u Evropi i koja sadrži veštačke boje nosi oznake upozorenja o rizicima povezanim s bojama i izazivanju hiperaktivnosti kod dece. Stoga svakako treba čitati sastav na ambalaži, a spomenute boje su sintenzovane od katrana i nafte. Reč je o jednom od najčešće korištenih aditiva u prehrambenim proizvodima. Veštačka bojila najčešće se nalaze u sokovima, slatkišima, pekarskim proizvodima, žitaricama, pudingu, džemu, hlebu, testenini i siru, zamrznutim proizvodima, brzoj hrani i sladoledu.
(Tportal)