Hoće li EU Grčkoj reći - Dosta!?
Krajem godine navršava se program pomoći ovoj zemlji, ali ogromna je sumnja da će ona stati na svoje noge. Čitali smo naslove – ''Grčka se oporavlja'', ''Grčka se ne oporavlja''. Šta je istina?
Čini se da je početkom godine optimizam bio veći.
U martu je premijer Samaras govorio da Grčka svakako želi da izbegne treći paket pomoći. Ali želje su želje.
Povoljna vest stigla je u avgustu – u drugom kvartalu desio se najmanji pad grčke privrede od 2008. Ali ipak pad. Grčka ekonomija je usitnjenja i smanjenja za četvrtinu od početka krize.
Ohrabrujuće je da se u prva tri mjeseca ove godine izvoz povećao za 5,4 posto na godišnjem nivou. Visoka stopa nezaposlenosti polako se smanjuje. Ali, da li je sve to dovoljno da se izbegne novi paket spasa?
Recesija koja je pogodila Grčku jedna je od najtežih zabeleženih u zapadnom svetu od kraja Drugog svetskog rata.
U Grčkoj još uvek vlada najveća stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji.
Grčka i dalje ima najviši javni dug u monetarnoj uniji od 174 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što se smatra neodrživim na duži rok.
Dok se čeka odluka MMF-a i EU o daljim merama vezanim za Grčku, postavlja se pitanje – postoji li šansa za otpisom dugova?
U proleće 2012. zemlje EU su dale obećanje investitorima da je tadašnji otpis dugova Grčkoj bio jednokratan potez koji se neće ponoviti. Privatni investitori morali su da se odreknu 107 milijardi evra koje im Grčka nikada neće vratiti.
Banke i veliki finansijski fondovi kojima se duguje se prirodno protive tome, a političarima nije lako da to tek tako proguraju.
Neće biti lako spakovati i opravdati treći paket pomoći Grčkoj i objasniti da ona nije ''rupa bez dna''.
