Хоће ли ЕУ Грчкој рећи - Доста!?
Крајем године навршава се програм помоћи овој земљи, али огромна је сумња да ће она стати на своје ноге. Читали смо наслове – ''Грчка се опоравља'', ''Грчка се не опоравља''. Шта је истина?
Чини се да је почетком године оптимизам био већи.
У марту је премијер Самарас говорио да Грчка свакако жели да избегне трећи пакет помоћи. Али жеље су жеље.
Повољна вест стигла је у августу – у другом кварталу десио се најмањи пад грчке привреде од 2008. Али ипак пад. Грчка економија је уситњења и смањења за четвртину од почетка кризе.
Охрабрујуће је да се у прва три мјесеца ове године извоз повећао за 5,4 посто на годишњем нивоу. Висока стопа незапослености полако се смањује. Али, да ли је све то довољно да се избегне нови пакет спаса?
Рецесија која је погодила Грчку једна је од најтежих забележених у западном свету од краја Другог светског рата.
У Грчкој још увек влада највећа стопа незапослености у Европској унији.
Грчка и даље има највиши јавни дуг у монетарној унији од 174 одсто бруто домаћег производа (БДП), што се сматра неодрживим на дужи рок.
Док се чека одлука ММФ-а и ЕУ о даљим мерама везаним за Грчку, поставља се питање – постоји ли шанса за отписом дугова?
У пролеће 2012. земље ЕУ су дале обећање инвеститорима да је тадашњи отпис дугова Грчкој био једнократан потез који се неће поновити. Приватни инвеститори морали су да се одрекну 107 милијарди евра које им Грчка никада неће вратити.
Банке и велики финансијски фондови којима се дугује се природно противе томе, а политичарима није лако да то тек тако прогурају.
Неће бити лако спаковати и оправдати трећи пакет помоћи Грчкој и објаснити да она није ''рупа без дна''.
