Hong Kong - I visok standard tera na ulice
Danima slušamo kako NR Kina navodno pokušava svojom komunističkom dogmom da uništi ekonomska i politička prava koja Hong Kong uživa kao specijalna administrativna zona. Međutim, da li je to zaista tako?
Naravno, Kina kao matica očekuje da se ispoštuju njeni propisi, zbog čega nedeljama traju studentski protesti u ovoj izuzetno ekonomski bogatoj regiji. Stalni odbor kineskog parlamenta usvojio je izborni okvir koji omogućava da se biraju samo dva ili tri kandidata za petogodišnji mandat na izborima u Hongkongu 2017. godine, dakle kandidate koje i dalje predlažu građani Hong Konga. Opozicija traži slobodne demokratske izbore i zbog toga se danima vode protesti na ulicama Hong Konga.
Hong Kong i dalje uživa posebna ekonomska i politička prava u okviru Kine. Ta prava, koja se uveliko ne podudaraju sa kineski sistemom, Peking poštuje otkako se ova bivša britanska kolonija vratila matici 1997. godine. Ali ipak, Kina, kao suverena zemlja, ima prava da uređuje odnose u sopstvenoj zemlji. Kritike da Kina ovim aktom uništava ovaj region nisu na mestu jer odnos ove ''dve zemlje'' bio izuzetno profitabilan i za jednu i drugu stranu, a pogledajmo i zašto.
Kao jedna od vodećih međunarodnih finansijskih centara, uslužno-orijantisanu ekonomiju Hong Konga karakterišu niske porezne stope, gotovo besplatna lučka trgovina i dobro uspostavljena međunarodna finansijska tržišta.
Prema Indeksu ekonomskih sloboda i merenjima koje ova organizacija sprovodi od 1995. godine, Hong Kong važi kao jedna od najslobodnijih ekonomija u svetu. Ekonomija koja se rukovodi pozitivnim ne-intervencionizmom i koja veoma zavisi od međunarodne trgovine i finansija. U ekonomske snage Hong Konga spadaju zdrav bankarski sistem, praktično nepostojeći javni dug, jak pravni sistem, dovoljno deviznih rezervi, rigorozne mere za borbu protiv korupcije i bliske veze sa ostatkom Kine.
U poređenju sa ostatkom sveta, Hong Kong ima najefikasniju procedure prijavljivanja bez imalo korupcije, najniži porez na dohodak i najniži korporativni porez, kao i obilne državne finansije. Uz to, vlada Hongkonga je uvek i dosledno podržavala politiku podsticanja aktivnosti privatnih preduzeća. Ovo je za uzvrat imalo pozitivan uticaj na sveukupni ekonomski učinak jer je podrazumevalo uklanjanje nepotrebnih barijera za privatna preduzeća, koja postoje u drugim delovima Kine, ali ne i u Specijalnom administrativnom regionu Hong Konga.
Hong Kong je tražena destinacija, posebno za međunarodne firme ali i kompanije iz Kine koje žele da budu zastupljene na hongoškoj berzi, upravo zbog toga što je Hong Kong visoko internacionalizovano i savremeno finansijsko tržište kapitala u Aziji, čija veličina, propisi i raspoloživi finansijski alati se mogu porediti sa berzama u Londonu i Njujorku. Berza u Hong Kongu je 5. po veličini u svetu, sa tržišnom kapitalom od oko 2.63 triliona dolara.
BDP Hong Konga, zaključno sa 2013. godinom iznosi 381.3 milijardi dolara sa godišnjim rastom od 7.2 odsto i inflacijom od svega 3.6 odsto, zbog čega zauzima osmo mesto u svetu. Nezaposlenost je svega 3.4 odsto.
Ipak, otvorena ekonomija izložila je Hong Kong svetskoj ekonomskoj krizi 2008. godine i upravo su pojačane integracije sa Kinom, kroz trgovinu, turizam i finansijske veze, pomogle da se njena ekonomija oporavi brže nego što su mnogi međunarodni eksperti predviđali! Štaviše, američki eksperti naglašavaju da će kontinuirano oslanjanje na spoljnu trgovinu i investicije učiniti Hong Kong ranjivim na bilo kakvo obnavljanje globalne nestabilnosti finansijskog tržišta ili usporavanja u globalnoj ekonomiji.
Jasno je da je uloga Kine bila ključna u oporavku ekonomije Hong Konga nakon udara svetske ekonomske krize 2008. godine. ''Azijski džin'' je odavno najveći trgovinski partner Hong Konga, zaslužan za polovinu od ukupne robne razmene Hong Konga. Kako su prirodni resursi Hong Konga ograničeni, hrane i sirovine moraju da se uvezu.
Početkom 2013. godine, Hong Kong i Kina su potpisale nove sporazume na osnovu ranijeg ''Dogovora o tesnijem ekonomskom partnerstvu'', usvojenom 2003. godine, kako bi se ostvarile bliskije veze između Hong Konga i kopna. Nove mere počele su da stupaju na snagu od januara 2014. godine i odnose se na poboljšanje usluga i olakšavanju trgovine. Takođe, nove mere će poboljšati pristup uslužnom sektoru kopna za firme iz Hong Konga.
Dakle, može se zaključiti da je Kina samo pozitivno uticala na dalji razvoj Hong Konga, otkako se ova bivša britanska kolonija vratila pod vlast Pekinga, i s toga zahtevi Kine za određenim političkim ustupcima i nisu toliko čudni, naročito kada se uzme u obzir snažna ekonomska povezanost dve strane i nepouzdana finansijska situacija u post-kriznom svetu.
Pogledajte i:
"ČISTE" ULICE HONKONGA: Policija rasterala demonstrante!
Demonstracije u znak podrške vladi Hongkonga