I drvo ima uši
Verujući legendi, Judino uho je nastalo na zovinom drvetu, o koje se Juda obesio.
Podseća na ušnu školjku ljudskog uha, a zapravo je gljiva koja se nalazi na debelim stablima. Reč je o Judinom uhu. Prema verovanju, Juda se obesio o zovino drvo, pa otuda i ovaj naziv. Kinezi ovu gljivicu nazivaju "uho drveta", dok je u Japanu poznata kao "drvena meduza", zbog svog želatinskog sastava.
Iako ima oblik uha, i naizgled niko ne bi pomislio da se može jesti, ipak u azijskoj kuhinji, već više od 1000 godina, ima prestižno mesto. Judino uho je sasušeno ili samleveno u prah, i služe se sirove ili prelivene medom. Čak se pravi i slatko od ovih gljivica. Kinezi vole da je dodaju u supu ili čorbu, dok je u medicini koriste za poboljšanje krvotoka.
Ne preporučuje se konzumiranje ove neobične gljive više od 150 grama dnevno, jer se tada smatra vrlo štetnom za organizam. Oni koji su je probali, tvrde da ima specifičan slatkast ukus, bez posebnog mirisa.
